Linkovi

Proteklih decenija položaj i uticaj vera se postepeno menjao u Americi


Istorijski, Sjedinjene Države su uvek bile religiozna nacija. Većina stručnjaka primećuje da je uticaj vere u Americi veći nego u pretežno sekularnim evropskim državama ili, na primer, Japanu. Medjutim, sociolog Sintia Vulever sa Hartford Seminary Instituta za verska istraživanja u Konetikatu kaže da Amerikanci ne upražnjavaju veru u meri u kojoj su to činili ranije, mada, sudeći po nedavnoj anketi organizacije Haris, više od 70 odsto njih veruje u Boga.

”Amerikanci nisu religiozni kao što su, recimo, bili 50-ih godina. Oni se možda venčavaju u crkvama, prisustvuju sahranama i komemoracijama u crkvama, kao i nekim prigodnim svečanostima tokom godine. Ali, mislim da u proseku samo oko 20 odsto redovno prisustvuje crkvenimn službama. To je mnogo manji procenat nego ranije.“

Sudeći po nekim procenama, broj verskih zajednica u Sjedinjenim Državama prelazi tristo hiljada. Oko 96 odsto njih su vernici hrišćanskih crkava. Medjutim, nedavne ankete ukazuju na pad članstva nekih hrišćanskih sekti, kao i broja Amerikanaca koji redovno odlaze u crkve, sinagoge ili džamije. I, mada Amerikanci poštuju važnost religije u svojim životima, sociolog Kristian Smit sa Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu kaže da se mnogi ljudi deklarišu kao sekularni:

”70 odsto ljudi se deklariše kao hrišćani. Primetno je, medjutim, povećanje broja Amerikanaca koji se deklarišu kao sekularni. Njihov broj je u periodu od deset godina udvostručen sa sedam na 14 odsto. Takodje, postoji osetan pad broja protestanata. Ipak, mislim da je religioznost u celini postojana osobina američkog društva“

Nedavne studije Pju istraživačkog centra u Vašingtonu ukazuju da protestanti čine 52 odsto američke populacije, u odnosu na 58 odsto koliko ih je bilo 1988. godine. Prema toj studiji, glavne struje protestanata čine manje od 20 odsto američke populacije. Neki analitičari kažu da je jedan od razloga relativnog pada to što protestatni tipično imaju manje porodice i stavljaju manji akcenat na versko obrazovanje od nekih konzervativnijih evangelističkih sekti. Medju evangelistima su baptisti i druge grupe koje sebe zovu ”ponovo rodjenim“ hrišćanima. Prema Džonu Grinu, istraživaču u Pju Forumu, evangelisti i neke druge sekte postepeno prevazilaze po broju mnoge druge protestantske grupe.

”Broja evangelista postojano raste, te ih sada ima daleko više od glavne struje protestanata. Istovremeno nehrišćanske grupe, poput muslimana, hinduista, budista i drugih, postale su brojnije u Sjedinjenim Državama. I, mada su te grupe još uvek relativno male, njihov rast je prilično velik i one su sve uticajnije u američkom društvu.“

Mada evangelisti čine oko 25 odsto odrasle populacije Sjedinjenih Država, najveću versku zajednicu u Americi čine Katolici. Oko 25 odsto onih koji tvrde da su religiozni su rimokatolici. Neki istoričari primećuju da je postojanom rastu katoličanstva u Sjedinjenim Državama od 1960-ih godina doprineo skoriji priliv imigranata, posebno iz Latinske Amerike. Mada većina analitičara navodi da će se neki od pomenutih trendova nastaviti, oni ipak smatraju da će će američka verska scena za 50 do 60 godina biti još više raznolika od današnje.

”Teško je predvideti kako će ona izgledati, ali su dve stvari prilično jasne. Jedna je da će broj nehrišćana kao i sekularnih Amerikanaca biti mnogo veći nego do sada. Druga je da će broj vernika pojedinih hrišćanskih sekti, poput evangelista ili pentekostalaca takodje biti mnogo veći.“

Većina posmatrača se slaže da, što brojnije te zajednice postanu, to će biti veći i njihov uticaj u američkom društvu.

XS
SM
MD
LG