“Budući status Kosova će ipak odlučiti politika moći i uticaja, odnosno SAD i druge velike sile”, smatra potpredsednik zadužen za spoljnu politiku i odbrane u vašingtonskom institutu ”Kejto” /CATO/, Ted Karpenter. Sa Karpenterom je o kraju pregovaračkog procesa koji je vodio izaslanik UN Marti Ahtisatri, razgovarao kolega Branko Mikašinović.
KARPENTER: Neuspeh pregovora je bio predvidiv, kako zbog dubokih razlika u gledištima Beograda i Prištine, tako i zbog stavova SAD i nekih zapadnoevropskih zemalja, koje nikada nisu verovale da bi mogao da se postigne bilateralni sporazum, izuzev u slučaju da je Beograd bio spreman na značajne koncesije, sto očigledno nije slučaj. Sada će pitanje statusa Kosova biti razmotreno u Savetu bezbednosti UN. Amerika i njeni saveznici nadaju se da Rusija neće koristiti veto i da će Ahtisarijev plan biti usvojen, odnosno da će Kosovo dobiti takozvanu “uslovnu nezavisnost”. To neće zadovoljiti ni kosovske Albance, ni Srbiju, ali bi moglo da utre put potpunoj nezavisnosti za nekoliko godina. Medjutim, trebalo bi sačekati i videti da li će Rusija iskoristiti pravo veta. Ako bi se to desilo Vašington bi sa saveznicima pokušao da u ostvarenju svog cilja nađe soluciju kojom bi se mimoišao Savet bezbednosti.
GLAS AMEREIKE: Ali i u Evropskoj uniji postoji nesaglasje u vezi sa budućeg statusa Kosova...
KARPENTER: To je tačno i mada je bivši američki ambasador u UN, Ričard Holbruk, u svom tekstu u “Vašington Postu” rekao da odluka o nezavisnosti Kosova neće predstavljati presedan u medjunarodnim odnosima, mislim da on greši i da će se tim aktom uspostaviti presedan, posebno u istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu, što vodi mogućem stvaranju brojnih etnički zasnovanih mini država, čime bi se poremetio ceo medjunarodno-pravni poredak. Pitanje budućeg statusa Kosova sve više podstiče i podeljena mišljenja u Evropi što izaziva bojazan da bi Kosovo moglo da postane presedan i seme razdora i podela na “Starom kontinetu”, a i dalje...
GLAS AMEREIKE: Da li stav Bušove administracije o budućem statusu Kosova sve jasnije evolvira u odredjenom pravcu?
KARPENTER: U pogledu Kosova i celog balkanskog regiona, Bušova adminstracija u suštini nastavlja ideološku politiku predsednika Klintona, nagoveštavajući podršku nezavisnom Kosovu, uglavnom zbog niskog prioriteta Balkana na spoljnopolitičkom planu. Stvorena je interesantna situacija da funkcioneri nižeg i srednjeg ranga formulišu politku prema tom regionu. Mada su pravni faktori, kao što su medjunarodno pravo, koncept suvereniteta, itd. sasvim na strani Srbije, budući status Kosova će ipak odlučiti SAD i druge velike sile, odnosno politika moći i uticaja.