Linkovi

Korporacije se sve više okreću zaštiti prirodnih staništa


Oko četvrtine privatne svojine u Sjedinjenim Državama poseduju korporacije. Nekada su te kompanije trošile mnogo novaca za uredjenje svojih cvetnjaka i travnatih površina. Danas, kada je zaštita životne okoline sve više u fokusu poslovnog sveta, korporacije sve više svojim imanjima pokušavaju da vrate izgled prirodnog staništa. Kako izveštava novinar GA Grečen Milić, korporacije vide da je to dobro i za životnu sredinu i za biznis.

Opredeljivanje dela korporativnog imanja koje se pretvara u divlju prirodu, postalo je veliki trend među korporacijama u Sjedinjenim Državama. Na primer, u blizini svog imanja u Maskatinu, u Ajovi, kompanija Monsanto ostavila je 200 hektara peščane prerije. To je stanište za neke retke vrste , uključujući ilinojsku blatnu kornjaču. U okolini Njujorka, Ekson mobil je zaštitio 300 hektara kao stanište za ptice poput divljih ćurki i patki. Bob Džonson je predsednik Saveta za zaštitu divljine, koji povezuje biznise i grupe za očuvanje životne sredine radi konzervacije i rekonstrukcije prirodnih staništa. Savet je pomogao nastanak stotina rezervata prirode na korporativnim posedima.

«Većina naših članova nisu prepoznatljivi po svom zalaganju za ekologiju, ali mislim da se to sada zaista menja jer se kompanije trude da nadju način da budu savesnije postupaju sa prisrodnim resusrima i energijom. Prirodna staništa su ipak najvažnija. Ona su najveći faktor sprečavanju izumiranja vrsta na našoj planeti i mislim da su kompanije shvatile da je važno da to rade».

Džonson kaže da postoje brojne prednosti ekoloških programa u okviru velikih biznisa. Studije su pokazale da su zaposleni srećniji i produktivniji kada rade za kompaniju koja se zalaže za očuvanje prirode. Takodje, mnogo jeftinije je napraviti stanište divlje prirode nego održavati nekoliko hektara trave. Bridžit Bernel radi u novoj fabrici Dženeral Motorsa u blizini Lensinga, u državi Mičigenu. Bernel je stručnjak za životnu sredinu. Ona nadgleda 30 hektara zemljišta u okolini fabrike koje će biti pretvoreno u stanište divlje prirode.

To je neuobičajen prizor - sa jedne strane fabrika automobila, sa druge raskrsnica dva glavna auto-puta. Bučno je, ali ipak nekako spokojno. Ptice, kornjače, pacovi i žabe žive tu i niko ih ne uznemirava.

Bob Džonson iz Saveta za staništa divlje prirode kaže da su ovakvi projekti atraktivni za investitore, koji se odlučuju na ulaganja na bazi toga kako se kompanije odnose prema prirodnoj sredini. Džonson objašnjava da neki investitori veruju da odgovornost prema prirodnoj okolini odražava i način na koji se vodi celokupan posao i dodaje da su i čelnici korporacija, na drugoj strani, otkrili da sa malo napora mogu da pridobiju prijatelje i budu konkurentniji.

XS
SM
MD
LG