Ekonomski rast u Sjedinjenim Državama je proteklih meseci usporen i većina stručnjaka veruje da godišnja stopa iznosi 2 do 2,5 odsto. Džim Smit, iz «Parsek fajnenšala» u Njujorku, kaže da je recesija neizbežna zbog oga što je Centralna banka 2005. previše povećala kamatne stope.
«Američka ekonomija će zapasti u recesiju negde od maja 2007, do marta iduće godine. Predvideo sam vrlo kratku i vrlo blagu recesiuju i snažan oporavak u četvrtom tromesečju ove godine. I rast stvarnog bruto nacionalnog proizvoda od 4,2 odsto iduće godine.»
Smit predviđa da će recesija biti blaga poput one koja se dogodila 2001. Bivši šef Centralne banke, Alen Grinspen, nedavno je predvideo da su šanse da dođe do recesije negde oko 30 odsto. Dvojica istaknutih energetskih ekonomista su se saglasila da je nemoguće predvideti kratkoročno kretanje cena nafte. Jedan smatra da će cena pasti ka cifri od 40 dolara za barel, dok drugi predviđa skok cena ka sadašnjem nivou od 59 dolara za barel. Majkl Linč iz Organizacije za strateška energetska i ekonomska istraživanja kaže da će slabljenje ekonomije izazvati pad cena nafte.
«Slabljenje ekonomije obično u stvarnosti dovodi do smanjenja potražnje za naftom. Rekao bih da će se to dogoditi ove godine. I rekao bih da su neki ljudi u ovom trenutku zbog toga veoma nervozni.»
Energetski analitičar Kevin Lindemir iz organizacije «Global insajt», kaže da je neobična stvar u vezi sa naglim skokom cena nafte 2005, to što nije pokrenuo recesiju. Umesto toga, američka i svetska ekonomija su zabeležile jak rast uprkos tome što se cena nafte čak više nego udvostručila. Lindemir kaže da tada nije došlo do recesije zbog toga što su glavne ekonomije danas mnogo manje zavisne od energije nego pre jedne decenije. Dok se konzervacija energije povećava, kako je zaključio, cene ostaju na rekordnim nivoima.