Linkovi

Dimitrij Sajms: Mislim da Rusija još uvek nije donela odluku o Kosovu


Specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari priprema se da svoj plan za Kosovo podnese Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija gde se očekuje izglasavanje nove rezolucije kojom bi se postojeća 1244 stavila ad akta u utro put realizaciji novog statusa. Kako će Rusija postupiti u Savetu bezbednosti upitala je naša koleginica Maja Draker stručnjaka za Rusiju i predsednika Niksonov centra, Dimitrija Sajmsa.

Sajms: Rusija neće glasati za novu rezoluciju. Izbor pred Moskvom je ulaganje veta ili uzdržavanje od glasanja. Mislim da Rusi još uvek nisu doneli konačnu odluku koja će umnogome zavisiti od onoga što čuju iz Vašingtona. Ako Bušova administracija nagovesti da prećutno prihvata da se nametnutim rešenjem za Kosovo postavlja presedan za Abhaziju i Južnu Osetiju, Moskva će se možda uzdržati od glasanja. A ako Vašington ustvrdi da Kosovo ni u kom slučaju ne može da se shvati kao presedan, mislim da će Moskva staviti veto na novu rezoluciju.

Glas Amerike: Zašto se Moskva protivi Ahtisarijevom planu iako je svih ovih godina protektora na Kosovu učestvovala u Kontakt grupi?

Sajms: Moskva nije preterano zainteresovana za mišljenje Bušove administracije već za konkretne akcije na terenu. Ako Abhazija i Južna Osetija zvanično proglase nezavisnost, idealna situacija za Moskvu nije da SAD priznaju njihovu nezavisnost već da te republike postanu kvazi nezavisne i odbačene što bi ih najpre približilo a zatim i integrisalo u Rusiju. Ono što Moskva želi da čuje jeste da joj SAD -- bez obzira kako se Rusija bude ponašala vizavi Abhazije i Južne Osetije -- neće praviti probleme u Savetu bezbednosti i zahtevati povlačenje ruskih mirovnjaka iz tih republika i da neće podržati evenutalni vojni pokušaj Gruzije da preuzme kontrolu nad tim republikama... SAD se nisu obazirale na protivljenje Moskve kada su izvršile invaziju na Irak, kao što se ni Vašington ne obazire na protivljenje Moskve nametanju rešenja Srbiji. SAD i Rusija ne uvažavaju medjusobne argumente -- ali sve je na stolu i nagadjanje se nastavlja...

Glas Amerike: Rusija je i dalje vrlo neodredjena u pogledu svog konačnog stava prema Ahtisarijevom planu. Zašto?

Sajms: Moskva se već oseća opsednutom od strane SAD, NATO i donekle EU. Ne može se reći da su odnosi na relaciji Zapad - Rusija harmonični i da se Moskva iz neobjašnjivih razloga ”joguni“ oko Kosova. Predsednik Putin je u govoru u Minhenu jasno rekao da su ti odnosi u najbolju ruku krhki. Činjenica da SAD uživaja podršku EU u pogledu Kosova je nešto što Rusija uvažava i to će možda biti jedan od razloga za uzdržavanje od glasanja u Savetu bezbednosti -- ali jedino pod uslovom da dobije prećutnu saglasnost da su joj odrešene ruke u odnosu na Abhaziju i Osetiju. Prema Moskvi, Sve što se odnosi na Srbiju vizavi Kosova treba da važi i za Gruziju vizavi Abhazije i Južne Osetije.

Glas Amerike: Rusija važi za ”tradicionalnog saveznika“ Srba. Da li je to baš tako ili se sve svodi na čuvanje sopstvenih interesa?

Sajms: Putinova vlada nije poznata po preteranoj sentimntalnosti i lojalnosti prema svojim saveznicima kao što je to nedavno iskusio veliki prijatelj Rusije, beloruski predsednik Lukašenko, kad mu je iz Moskve stigao račun za gas... Ipak, Rusija inklinira podršci Srbiji što, medjutim, ne znači da je na nju spremna po svaku cenu ili da nije spremna da sasluša evropske i američke argumente ukoliko joj se nešto konkretno nudi za uzvrat.

Glas Amerike: Šta vi mislite o statusu Kosova?

Sajms: Mislim da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno jer većina ljudi na Kosovu to želi. Ne vidim prihvatljiv scenarijo za Kosovo koje se vraća pod upravu Srbije, niti smatram da većina Srba želi kosovske Albance za svoje sudržavljane. Nezavisnost Kosova je u ovom trenutku praktično i pravično rešenje što, medjutim, ne znači da on treba da se temelji na sadašnjim predlozima UN. Ja sam veliki zagovornik podele jer bi time i Srbija nešto dobila, a Srbi na Kosovu bi i dalje bili tamo gde žele - u Srbiji. Osim toga što su Albanci na Kosovu protiv podele, ne vidim ni intelektualne ni praktične kontra argumente. Moj odgovor glasi: niko ne može odmah sve da dobije.

Glas Amerike: Šta bismo još mogli da očekujemo posle podnošenja Ahtisarijevog plana Savetu bezbednosti?

Sajms: Takodje mislim da bi ono što se desi na Kosovu trebalo da bude model za Republiku Srpsku -- teško je razumljivo zašto bi kosovski Albanci trebalo da imaju pravo na nezavisnost, a Srbi u Bosni ne. Ukoliko bi se ostvarilo sveobuhvatno rešenje takve vrste, mislim da bi Albanci dobili ogromnu većinu teritorije i suverenitet i da bi, nadajmo se, uspostavili normalne odnose sa Srbijom. Srbi bi morali da prihvate nezavisnost Kosova ali se ne bi osećali poniženim već podstaknutim da se odlučno okrenu Zapadu. Ako hoćemo ”fer plej“ i pragmatičnost to je, po mom mišljenju, optimalna solucija. Ali ona ne uživa podršku Bušove administracije i Evropske unije i to delimično zbog straha od moguće akcije Albanaca. Tu je i nešto što bih ja nazvao arogancijom moći. Sila nije uvek na strani pravde.

Kosovo: ispit za Rusiju

Bivši visoki zvaničnik Klintonove administracije Ričard Holbruk oglasio se u Vašington postu komentarom u kojem stav Rusije prema pitanju Kosova u Savetu bezbednosti poistovećuje sa ”ključnim ispitom ruskih odnosa sa Zapadom.“ Holbruk ide korak dalje i tvrdi da bi akcija Rusije mogla da odluči da li će se u Evropi desiti još jedan rat. Naglašavajući da je budućnost Srbije leži u Evropskoj uniji ukoliko Beograd smogne snage da okrene ledja istorijskim mitovima i prihvati činjenicu da je Kosovo izgubljeno zahvaljući politici diktatora Slobodana Miloševića, Holbruk podvlači da Rusija podstiče upravo suprotne, ili kako on kaže ”pogrešne tendencije“ u Srbiji.

U slučaju ruskog veta na novu rezoluciju o Kosovu ili pokušaja da se ublaži ili odloži Ahtisarijev plan, krhki mir na Kosovu nestaće u roku od nekoliko dana i izbiće novi talas nasilja, a možda i rat, tvrdi Ričard Holbruk. On smatra da Vašington treba da uputi Moskvi jednostavnu poruku: ako blokira Ahtisarijev plan, Moskva će biti odgovorna za haos koji će uslediti. Kosovo postaje najveći ispit za Vladimira Putina na medjuanrodnoj sceni, a na kocki su bezbenost i stabilnost Evrope i odnosi Rusije za Zapadom, zaključuje Holbruk.

XS
SM
MD
LG