Neki od velikih novatora moderne umetnosti, među kojima su Kazimir Maljevič, Aleksandar Arhipenko i Aleksandar Rodčenko, obično se smatraju ruskim umetnicima. Međutim, ti slikari i vajari su se u stvari rodili i odrasli u Ukrajini i sami su se smatrali Ukrajincima. Pogrešno svrstavanje je rezultat decenija sovjetskog potiskivanja ukrajinske kulture. Izložba u Njujorku pod naslovom «Raskrsnica: modernizam u Ukrajini od 1910. do 1930»,na kojoj su predstavljeni i neki radovi koji nikada nisu izlagani van Ukrajine, zapravo je pokušaj da se te greške isprave.
Kada mislite o ukrajinskoj umetnosti, mogu da vam padnu na um radovi poput ovih: narodna religiozna umetnost, slike i skulpture hrišćasnkih svetaca i anđela, Hristosa i Bogorodice... Ovi eksponati, od kojih su neki iz privatne kolekcije ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka, izloženi su na jednoj od dve izložbe otvorene u Ukrajinskom muzeju u Njujorku.
Druga izložba – ukrajinske moderne umetnosti od 1910. do 1930, već na prvi pogled je potpuno različita. Direktorka muzeja, Marija Šast, kaže da ćete pažljivijim posmatranjem uočiti uticaj ukrajinske narodne umetnosti na moderniste.
«Možete da vidite kako su ti radovi uticali na ove. Strogo osećanje boje, ravne površine, ali i duboka duhovnost», kaže ona.
Izložba ponovo otkriva često previđano ukrajinsko nasleđe nekih majstora modernizma, među kojima je i Kazimir Maljevič, jedan od pionira apstraktnog slikarstva.
«Koriste se stvarni oblici za predstavljanje geometrijskih, apstraktnih motiva, kao forme, dok većina apstraktnih radova uvek ima u pozadini neku vrstu realnog sveta», objašnjava Marija Šast.
Poput Maljeviča, Aleksandra Ekster, Aleksandar Arhipenko i drugi umetnici rođeni ili obrazovani u Ukrajini, često se izjednačuju sa ruskim umetnicima tog vremena. Pa ipak, oni su rođeni ili obrazovani u Ukrajini, gde su početkom 20. veka, Kijev, Harkov i drugi gradovi, bili centri inovacije u slikarstvu, pozorištu, skulpturi i drugim umetnostima. Ukrajinski umetnici su bili u prvim redovima međunarodnih modernističkih pokreta kao što su kubizam i futurizam. To se završilo sa Staljinom. Ukrajinska nacija i jezik su 1930-ih zabranjeni. Dozvoljen je bio isključivo «herojski realizam», propagandna umetnost u službi sovjetske države. Sve ostalo, uključujući apstraktnu umetnost, smatrano je dekadentnim, subverzivnim.
«U tom periodu je eliminisan najveći deo inteligencije. Intelektualci su odvođeni u gulage i likvidirani. Neki su ubijani, a neki zaustavljeni. Bili su prisiljavani da promene način na koji su stvarali», kaže direktorka Ukrajinskog muzeja u Njujorku.
Pojedini umetnici su bežali u Pariz i druge gradove na Zapadu. Sovjetska vlada je konfiskovala dve hiljade modernističkih radova u Ukrajini. Do danas ih je sačuvano svega tri stotine. Na izložbi «Raskrsnica: modernizam u Ukrajini od 1910. do 1930», predstavljeno ih je više od 70, među kojima mnogi nikada nisu bili izlagani van Ukrajine. Izložba je bila otvorena prošle godine u Kulturnom centru u Čikagu, a u Ukrajinskom muzeju u Njujorku će moći da se vidi do 11. marta.
