Linkovi

Princip jednakosti polova duboko ukorenjen u islamu


Princip jednakosti polova duboko je ukorenjen u islamu. Prorok Muhamed bio je poznat po jednakom tretmanu žena i muškaraca. Sva njegova deca bila su ženskog pola i on je štitio prava žena. Zahtevao je da se nadoknada za brak isplaćuje direktno nevesti, a ne njenom ocu ili staratelju, i nudio je zaštitu udovicama i deci bez roditelja. Miškat al-Mumin je istraživač u Bliskoistočnom institutu:

”Kasnije, kada je prorok Muhamed umro i kada su nastala druga, različita tumačenja, sve se ponovo svelo na kontrolu društva. Ako želite da kontrolišete društvo, ako želite da kontrolišete porodice, onda kontrolišite žene.“

Današnje Muslimanke nastoje da sruše te barijere. Al-Mumin kaže da ključ za napredovanje žena u muslimanskom svetu predstavljaju njihovo ekonomsko i društveno osamostaljenje:

”Ne možete da očekujete od žene da brani svoja prava ako nema prihode ili ako ne može da obedbedjuje hranu svojoj deci. Ima mnogo udovica i razvedenih žena. One su odgovorne za čitavu porodicu, ponekad troje ili četvoro dece. Ako ne postoji socijalni ili ekonomski program da im se pomogne onda im je veoma teško da opstanu.“

Obrazovanje je druga oblast u kojoj muslimanske žene zaostaju. Prema statistici UN, 2005. godine više od 75 miliona žena na Bliskom istoku i u Severnoj Africi bilo je nepismeno. To je veliki segment islamskog sveta. Isti problem pogadja i Avganistan. Vadir Safi je profesor prava na univerzitetu u Kabulu:

”Najveći problem za učenice u Avganistanu je nepismenost, što preovoladjuje u celoj zemlji.“

Miškat al-Mumin kaže neobrazovane devojčice su nespremne da postanu majke jer nemaju nikakva znanja iz te oblasti. Zbog toga nisu u stanju da rešavaju moderne probleme u vezi sa narkomanijom, zločinom i verskim ekstremizmom.“

”Kada žena pati onda pati čitava porodica. Zbog toga su prava žena važna. Nije reč o ženama već o porodicama.“

Žene u muslimanskom svetu napreduju različitim tempom. U Saudijskoj Arabiji, kolevci islama, tempo modernih promena veoma je spor i žene još nemaju pravo da glasaju ili da imaju vozačku dozvolu. Munira Nahid je sociolog na Univerzitetu kralj Fahd, u Rijadu:

”Saudijske žene, zahvaljujući ograničenjima i nejednakim mogućnostima u ovom društvu, postale su veliki borci i postigle su mnogo toga.“

Ta upornost nije karakteristična samo za saudijske žene. Muslimanke imaju sve jači glas u politici. Žene u Iraku aktivno učestvuju u vladi, dok su prošlog juna Kuvajćanke glasale i prvi put se kandidovale na parlamentarnim i lokalnim izborima. Medju kandidatima bila je i Nabila al-Andžari:

”Današnjica pripada Kuvajćankama. One danas ostvaruju snove za koje su se borile. Današnjicu smatram novim poglavljem u istoriji Kuvajta.“

Mali broj muslimanski, kao što je Benazir Buto, u Pakistanu, uspeo se do najvišeg položaja u svojoj zemlji. Ali pred njima je još veoma dug put.

XS
SM
MD
LG