Linkovi

Arbur: Još se osećaju posledice delovanja Miloševićevog režima


Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, pronađen je 11. marta 2006. mrtav u svojoj ćeliji, u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala. Time je prekinut četvorogodišnji sudski proces u kome je bio optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti u balkanskim ratovima devedesetih godina. Mnogim od Miloševićevih navodnih žrtava pravda u vidu presude je tako uskraćena... Novinarka Glasa Amerike, Lorin Komito, razgovarala je o tome i drugim aspektima Miloševićeve smrti, sa Luiz Arbur, nekadašnjom glavnom tužiteljkom Haškog suda, koja je i podigla optužnicu. Bivši tužilac Haškog suda, Luiz Arbur, sada je Visoki komesar UN-a za ljudska prava. Ona se dobro seća dana kad je čula za Miloševićevu smrt.

”Istina je da je proveo poslednjih nekoliko godina života u pritvoru odgovarajući pred sudom. Medjutim, mislim da, na neki način, pravda nije zadovoljena, posebno za žrtve i to je veoma tužno. Naravno svi dokazi koji su prikupljeni, dugoročno će poslužiti istoričarima i naučnicima da bi se sprečilo bilo kakvo prekrajanje istorije.“

Luiz Arbur je ušla u istoriju kao prva osoba koja je podigla optužnicu za ratne zločine protiv nekog predsednika dok je još bio na položaju. Prva tačka optužnice odnosila se na sukobe na Kosovu, ali je kasnije proširena i na genocid u Bosni. Podizanje optužnice tokom bombardovanja NATO-a, u cilju okončanja Miloševićeve akcije protiv Albanaca na Kosovu, bilo je riskantno. Luiz Arbur za Glas Amerike kaže da je u to vreme bila zabrinuta da bi podizanje optužnice poremetilo potencijalni mirovni proces.

”Pitala sam se šta je moj mandat? Moj mandat je bio da osiguram da mu se sudi u Hagu. Bila sam zabrinuta da bi, ako ne preduzmemo taj korak pre bilo kakvog mirovnog sporazuma, moglo doći do de facto amnestije. U tom slučaju bi Milošević napustio položaj, otišao u neku prijateljsku zemlju i - ne u pravnom, ali u realnom smislu - stvari bi mogle biti otežane. To me pokrenulo...“

Kad je sudjenje Miloševiću počelo 2002. godine, Arburova se već bila vratila u rodnu Kanadu, gde je bila sudija Vrhovnog suda te zemlje. Nasledila ju je Karla del Ponte. Već tada, optužnica se proširila na 66 tačaka - i Del Ponte je želela da se proces objedini - od etničkog čišćenja u Hrvatskoj, do deportacija na Kosovu i genocida u Bosni. Medjutim, Milošević koji je insistirao na tome da sam sebe brani, umro je pre završetka sudjenja koje je koštalo 200 miliona dolara. To je značilo da sudije nikada nisu dobile šansu da donesu presudu na osnovu svih dokaza koje je tužilac predstavio, uključujući svedočenje 300 sveodka i pet hiljada dokumenata dokaznog materijala. Luiz Arbur kaže da se iz toga mogu izvući brojne pouke:

”Prilično je jasno da bi, da su se tužioci prvo bavili samo Kosovom, došlo do presude bar po tim tačkama optužnice. Medjutim, vidim takodje dobre strane vodjenja čitavog slučaja istovremeno. Pored toga nameće se i pitanje da li je pogrešno da sudovi dozvoljavaju optuženicima da se sami brane...“

Medjunarodno humanitarno pravo dobilo je na značaju od kako je gospodja Arbur radila u Hagu. Medjunarodni krivični sud, prvo stalno telo uspostavljeno da bi se sudilo liderima odgovornim za ratne zločine, ima koristi od iskustava Haškog tribunala.

Medjutim, posledice delovanja Miloševićevog režima su još prisutne. Sudbina Kosova, koje je pokušao da kontroliše silom, biće odlučena u Savetu bezbednosti UN-a, jer Srbija i kosovski Albanci nisu bili u stanju da se dogovore o tome nakon više od godinu pregovora. Međunarodni sud pravde je nedavno u presudi naveo da Srbija, pod rukovodstvom Slobodana Miloševića, nije sprečila genocid u Srebrenici tokom rata u Bosni. Srbija je sprečena da se priključi procesu integracije u Evropsku uniju, sve dok ne ispuni uslov predaje Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

”Ko god da skriva Mladića trebalo bi da pažljivo pročita deo odluke Međunarodnog suda, jer odgovornost da se kazni neko protiv koga je podignuta optužnica obuvhata i odgovornost da se on preda sudu.“

S obzirom na to da je Milošević umro, sudjenja generalu Ratku Mladiću i radovanu Karadžiću je poslednja šansa da se arhitekte rata u Bosni suoče sa licem pravde.

XS
SM
MD
LG