Linkovi

Soren Jesen-Petersen: Progres na Kosovu nije postignut u tri oblasti


Albanski kokus u Predstavničkom domu američkog Kongresa, održao je pretres o statusu Kosova i izveštaju specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija. Kopredsedavajući pretresa o statusu Kosova i Ahtisarijevom planu, kongresmeni Eliot Engel, demokrata iz Njujorka i Mark Stiven Kirk, republikanac iz Ilinoisa, podržali su plan specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i izrazili nadu da će Kosovo postati nezavisno. Na pretresu je bio i kolega Branko Mikašinović. U panel diskusiji su učesvovali Soren Jesen-Petersen, naučni saradnik u Institutu za mir i bivši šef UNMIK-a, zatim Pol Viliams, direktor Organizacije za međunarodno pravo i Avni Mustafaj, direktor Albansko-američkog saveta. Na pretresu nije bilo predstavnika srpskog kokusa.

Petersen: Progres na Kosovu nije postignut u tri oblasti, rekao je Jesen-Petersen: u domenu vladavine zakona i prenošenju ovlašćenja na lokalne vlasti; zatim na planu ekonomskog progresa i priliva stranih investicija; i treće i veoma važno jeste ostvarenje multietničnosti na Kosovu, jer Srbi u suprotnom neće biti spremni da prihvate vlast Prištine. Albanci će istovremeno brinuti zbog mogućnosti povratka u prošlost i stoga biti veoma nespremni da pruže ruku saradnje i prijateljstva kosovskim Srbima, a takođe, rekao je Jesen-Petersen, zaziru i od međunarodne zajednice. Zbog svega toga, istakao je bivši šef UNMIK-a, važno je da se što pre donese odluka o budućem statusu Kosova. “Ahtisari se u svom izveštaju usredsredio uglavnom na tehnička pitanja i pitanja prava manjina, imajući na umu političke stavove dve strane: da Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova, a kosovski Albanci povratak u prošlost.

Direktor Organizacije za međunarodno pravo, Pol Viliams, izneo je neke od svojih strepnji u pogledu procesa rešavanja budućeg statusa Kosova. “Treba imati na umu”, rekao je Viliams, “da će kosovski sporazum, kao i Dejtonski, biti fundamentalan za stvaranje politički funkcionalnih mehanizama na Kosovu.” On je dodao da je u tom kontekstu veoma važna sposobnost Kosova da se integriše u međunarodnu zajednicu, koja će dobrim delom zavisiti i od mogućnosti pristupa međunarodnim finansijskim institucijama. Drugi element je mogućnost otezanja pregovaračkog procesa, do koje bi moglo da dovede manevrisanje kosovskih Srba i Beograda. Treće, rekao je Vilijams, pregovarački proces je na putu faktičke podele Kosova, kao načina zaštite manjina, što se posebno odnosi na područje severno od Ibra. Četvrto, prema direktoru Organizacije za međunarodno pravo, postoji mogućnost da je međunarodna zajednica već zaključila da je misija kosovskog statusa ostvarena i da treba krenuti dalje. Drugim rečima, “Amerikanci bi sada mogli da kažu da su obavili posao i prepuste stvari Evropljanima, što bi trebalo preduprediti i osigurati dalje angažovanje Vašingtona”, zaključio je Vilijams.

Treći i poslednji učesnik panel diskusije, direktor Albansko-američkog saveta, Avni Mustafaj, ponovio je neke od ranije iznetih stavova: da se Kosovo ne može vratiti na stanje iz 1999; da nema podele Kosova ili njegovog priključenja nekom trećem entitetu i da će albanska zajednica u Americi raditi na tome da Kosovo postane moderna, nezavisna i demokratska država.

XS
SM
MD
LG