Linkovi

Staford: Ahtisarijev plan uz minimalne izmene pred Savetom bezbednosti


Dnevnik Vašington Post objavio je proteklog vikenda da Pentagon trenutno procenjuje da li će američkim trupama na Kosovu, ukinuti status borbenih trupa. List je citirao i pismo koje je senator Džon Vorner iz Virdžinije uputio Sekretarijatu za odbranu tražeći da se status vojnika i pripadnika Nacionalne garde iz Virdžinije koji su trenutno raspoređeni na Kosovu ne mijenja. Kakvu bi poruku promena statusa američkih snaga. sa borbenog na mirnodopski. na Kosovu mogla da uputi Beogradu, Prištini i medjunarodnoj zajednici?

Kolega Branko Mikašinović postavio je to pitanje Roju Stafordu, profesoru bezbednosne politike na Nacionalnom vojnom koledžu u Vašingtonu.

STAFORD: Promena statusa američkih snaga je uglavnom finansijsko pitanje. SAD nisu ni ranije u Bosni, a ni sada na Kosovu, izgubile ni jednog svog vojnika, jer nema oružanih sukoba, suprotno situaciji u Iraku i Avganistanu. Drugim rečima, američke snage će ostati u sastavu KFOR-a na Kosovu, naravno, u skladu sa rešenjem budućeg satatusa Kosova.

GLAS AMERIKE: Kako tumačite plan izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija o budućem statusu te pokrajine?

STAFORD: Ahtisarijev plan ne koristi reč nezavisnost, mada bi se prema njemu pokrajina kretala u tom pravcu. Drugo, na Kosovu će ostati medjunarodne snage i institucije, uz jako prisustvo Evropske unije i medjunarodne zajednice, slično situaciji u Bosni i Hercegovini, a visoki predstavnik medjunarodne zajednice imaće pravo da, izmedju ostalog, poništi zakone, itd. Medjutim, tim planom se omogućava Kosovu da sklapa medjunarodne sporazume i učlani se u medjunarodne organizacije, da ima svoju zastavu i himnu, što su u stvari simboli nezavisne države. Nove bezbednosne snage, koje neki nazivaju vojskom, bile bi lako naoružane policijske snage, poput evropske žandarmerije, sa ciljem da reaguju u gradjanskim neredima, kriznim situacijima i slično. Što se tiče srpske zajednice, Srbi bi u šest opština na Kosovu imali visok stepen samouprave, svoje škole, lokalnu upravu i policiju, u dogovoru sa centralnom upravom, kao i tehničku i finansijsku pomoć Srbije. Takodje se predvidja zaštita 45 verskih objekata, dok bi šest crkava i manastira, kao što su Pećka patrijašija i Gračanica, imale zaštitu KFOR-a, a tokom vremena bi ta dužnost prešla u ruke lokalnih bezbednosnih snaga. Kako pregovori izmedju srpske i albanske strana nisu pokazali značajnije rezultate, mislim da će sadašnji plan, uz možda minimalne promene, biti podnet Savetu bezbednosti UN.

GLAS AMERIKE: Da li je status srpskih opština na Kosovu sličan situaciji u Bosni i Hercegovini?

STAFORD: Ahtisari bi verovatno rekao da je na Kosovu drugačija situacija. Dejtonskim sporazmom su prvobitno bile previdjene odvojene armije za Federaciju u Republiku Srpsku, odvojeni parlamenti, policijske snage, itd, što nije slučaj na Kosovu, jer bi, recimo, kosovske bezbednosne i policijske snage bile zadužene za celo Kosovo.

GLAS AMERIKE: Predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica i ministar spoljnih poslova Vuk Drašković stoje na poziciji da je Kosovo neotudjiv deo Srbije. Kakav je vaš komentar?

STAFORD: Svakako da Tadić, Koštunica i Drašković duboko veruju da bi Kosovo trebalo da ostane deo Srbije, istorijski, medjunarodno-pravno, itd., ali mislim da se to jednostavno neće dogoditi. SAD i drugi su ukazali da je sadašnji status jednostavno neodrživ. Kosovski Albanci smatraju da proces donošenja odluke traje predugo i to je delimičan razlog tamošnjih nemira. Svakako da nasilje ne bi bilo mudar korak od strane kosovskih Albanaca, ali to nije ni predugo čekanje na rešenje budućeg statusa Kosova.

XS
SM
MD
LG