Svi materijali odbijaju neku, ma kako malu, količinu svetlosti. Očigledno, za neke površine je dobro da odbijaju što više svetlosnih zraka koji padu na njih, dok za druge važi suprotno.
Na primer, solarne ćelije bile bi znatno efikasnije kada njihova površina ne bi odbijala ni delić svetlosti. Istraživači na univerzitetu Renseler proizveli su prvi materijal koji ima indeks odbijanja svetlosti isti kao vazduh - dakle gotovo ništavan. Naučnici već decenijama pokušavaju da otkriju materijal koji bi eliminisao neželjeno odbijanje svetlosti, koje znatno smanjuje performanse raznih optičkih elemenata. To im je najzad pošlo za rukom.
Na tanak film aluminijum nitrida, poluprovodničkog materijala koji se koristi i savremenim svetlećim diodama, naneli su nanoštapiće od silikata, nagnute po uglom od tačno 45 stepeni.
Pod mikroskopom to izgleda kao presek nekakve podne prostirke, sa dlačicama nagnutim pod uglom od 45 stepeni. Pokazalo se da nanoštapići smanjuju ili eliminišu odbijanje svetlosti svih talasnih dužina i pod bilo kojim uglom.
Sadašnji antirefleksivni materijali odbijaju svetlo samo odredjene talasne dužine, i to samo ako svetlost pada pod pravim uglom.
Naučnici kažu da novi materijal može da se koristi za izgradnju efikasnijih solarnih ćelija, snažnijih rasvetnih tela i displeja sa svetlećim diodama, kao i za gradnju takozvanog ”crnog tela,“ koje je do sada postojalo samo u teoriji, što bi moglo da dovede do novih saznanja u kvantnoj mehanici.