Ovo je priča o dve kule koje su nekada bile slavne, ali danas izgleda da su na porešnom mestu. Jedna, na Kosovu, veliča Srbe, a drugom u Beogradu, Srbija odaje počast Mađarima. Jednostavna kamena kula u blizini Prištine, nalazi se na Gazimestanu, mestu epske bitke Srba i Turaka u 14. veku. Ona je pod obezbeđenjem NATO-a 24 sata dnevno. Za mnoge Albance na Kosovu, taj spomenik je neželjeni podsetnik na srpsku vlast. Sa tog mesta, 1989, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević obratio se masi sveta zloslutno najavljujući mogućnost etničkog sukoba.
Nešto kasnije, albanski ekstremisti su pokušavali da poruše kulu. Identitet Kosova je za njih isključivo nešto albansko, poput novih spomenika duž glavne ulice u Prištini. Ipak, tako ne misle svi Albanci. Arhitekta Bujar Demjaha kaže da srpski spomenik odslikava kosovsku multikulturnu stvarnost.
«Mislim da spomenik može da ujedini sve ljude.»
350 kilometara dalje u Srbiji, nalazi se još jedan omraženi memorijal. Pre stotinak godina, mađarska granica se protezala do prestoničkih predgrađa. Kula na Gardošu je sagrađena povodom hiljadite godišnjice mađarske države. Svojevremeno omiljene atrakcije, Gardoša se sada klone srpski nacionalisti, koji imaju lokalnu vlast. Istoričar Miodrag Dabižić, priželjkuje da se kula obnovi i da se u njoj ponovo otvore umetnički ateljei i kafić.
Prema predlogu plana Ujedinjenih nacija za Kosovo, svi srpski kulturni i verski spomenici moraju da budu zaštićeni. U Beogradu se istovremeno ne planira obnova kule na Gardošu.