Linkovi

Putinov govor neizbežan rezultat ranije američke i ruske politike!


U govoru pred delegatima Konferencije o bezbednosnoj politici, u Minhenu, Putin je optužio SAD da nastoje da postanu dominantna svetska sila. Ruski predsednik je takodje rekao da je Vašington prekoračio svoje nacionalne granice u svakom pogledu - i da je to vidljivo u ekonomiji, politici , kulturi i prosvetnoj politici koju nameće drugim zemljama.

Putin je takodje rekao da je američka politika indirektno podstakla brojne zemlje da teže sticanju oružja masovnog uništenja. Kao rezultat toga, rekao je ruski predsednik -- niko se ne oseća bezbednim. Ruski lider je takodje kritikovao širenje NATO-a prema istoku i napao planove Vašingtona da stacionira protivraketni odbrambeni sistem u Poljskoj i Českoj republici. Medju onima koji su slušali govor predsednika Putina bio je američki sekretar za odbranu Robert Gejts. U svom reagovanju, bivši šef Centralne obaveštajne agencije aludirao je na Putinov prethdni posao obaveštajnog funkcionera.

“Kao starog učesnika hladnog rata, jedan jučerašnji govor ispunio me je nostalgijom za jednim manje komplikovanim vremenom. Stari špijuni poznati su po neuvijenom govoru. Mi smo suočeni sa mnogim zajedničkim problemima i izazovima, koja moramo rešiti u partnerstvu sa drugim zemljama, uključujući Rusiju. Zbog toga sam ove nedelje prihvatio poziv predsednika Putina i ministra odbrane Ivanova da posetim Rusiji. Jedan hladni rat bio je sasvim dovoljan. ”

Mnogi analitičari kažu da je uprkos oštrom napadu na SAD, Gejtsovo reagovanje bilo adekvatno i ukazuju da je pedsednik Putin kasnije, odgovarajući na pitanja novinara, bio pomirljiv, posebno prema predsedniku Bušu, nazivajući ga “prijateljem” “čestitim čovekom” i osobom sa kojom se može “dogovoriti.” Nekoliko dana kasnije, tokom konferencije za štampu u Beloj kući, predsednik Buš je takodje govorio pomirljivim tonom, ukazujući da dva lidera mogu da saradjuju.

“Odnosi su složeni. Gledišta nam se razlikuju, ali ima oblasti u kojima postoji sličnost gledišta kako da se reše problemi. To je duh u kome ću ja nastaviti da saradjujem sa predsednikom Putinom. ”

Tokom konferencije za štampu, Buš nije pomenuo Putinovu oštru kritiku američke politike. Maršal Goldman, stručnjak za ruska pitanja na Harvardskom univerzitetu, rekao je da je Putinovo ponašanje iznenadjujuće.

“Prava je misterija kako može da kritikuje SAD i istovremeno da podržava i lepo govori o čoveku koji je sprovodi i koji je prvenstveno odgovoran za tu politiku. Ne sećam se situacije u kojoj su dvojica lidera imala tako prijateljske lične odnose, a sve različitija politička gledišta. To su veoma neobični odnosi.”

Bez obzira na neobične odnose, stručnjaci kažu da nije slučajno što je predsednik Putin tako oštro kritikovao SAD u ovom trenutku. Oni kažu da je Putin odabrao Minhenski skup da bi stavio do znanja svetskoj zajednici da je Rusija ponovo supersila.

Stručnjak za Rusiju, na Univerzitetu države Njujork, Stiven Koen, kaže da je Putinov govor neizbežan rezultat ranije američke i ruske politike.

“Jednu od naših zabluda, posle Hladnog rata, predstavlja uverenje da možemo da radimo šta hoćemo jer Rusija nema nikakve opcije. Ali, od kako je Putin došao na vlast 2000. godine, Rusija je zemlja koja ima opcije. Sposobna je da gradi oružje, da sklapa saveze sa Kinom. Postoje mnoge zemlje koje nisu u NATO-u ili su protiv te alijanse, koje vide u Rusiji političkog lidera i snabdevača oružjem. A sada, sa višim cenama gasa i nafte, ima jos više opcija. Bila je greška verovati da se tako velika zemlja kao Rusija neće podići iz klečećeg stava.“

Koen i drugi sada veruju da će Rusija sada igrati daleko aktivniju ulogu u medjunarodnim odnosima. Kako je rekao Vladimir Putin, ”neće biti potrebno da nas na to podstičete.“

XS
SM
MD
LG