Linkovi

Fotografija Bila Klintona na naslovnoj strani Vašington posta


Neki predsednici po završetku svog mandata ulaze u istoriju zahvaljujući velikim delima, a neki, kao Bil Klinton, ”prave“ istoriju u domenu koji nema nikakve veze sa njihovim predsedničkim legatom. Tako se fotografija Bila Klintona našla danas na naslovnoj strani ovdašnjeg Vašington posta sa tekstom koji pojašnjava da je bivši američki predsednik, koji je Belu kuću napustio u dugovima od 12 miliona dolara, ostvario tokom proteklih 6 godina bogatstvo od 40 miliona dolara. Posao koji mu je to omogućio je držanje predavanja širom sveta: od Kanade, Meksika i Rusije, preko Kine, Japana i Australije do - ni manje ni više - nego 16 zemalja Evrope. Klintonovi Honorari variraju: tako je na primer, samo u jednom danu, za dva predavanja u Kanadi dobio 475 hiljada dolara, što je dvostruko više od godišnje predsedničke plate koju je ubirao u Beloj kući. Ali, napomenimo i to da bivši američki predsednik rado drži i besplatna predavanja i da donacije prosledjuje neprofitnoj fondaciji koja se bori protiv side.

A Vašington tajms na naslovnoj stranici iznosi ocenu gradonačelnika Ričmonda, Daglasa Vajldera, inače Afroamerikanca, koji se osvrće na kampanju senatora Baraka Obame, takodje Afroamerikanca i jednog od aspiranata za predsedničku kandidaturu Demokratske stranke. Odluka Baraka Obame da svoju strategiju zasnuje na poruci jedinstva, a ne na podršci koju bi mogli da mu pruže vodeće ličnosti iz afroameričkih krugova mogla bi da mu pomogne u trci za Belu kuću, smatra Vajlder. Pokret za gradjanska prava, kojim su dominirali Afroamerikanci star je 50 godina i to je već potrošena tema, ukazuje gradonačlnik Vajlder i dodaje da bi senator Barak Obama trebalo da radi na unapredjenju svog imidža kao političara koncentrisanog na teme od suštinskeg značaja za američki narod -- u celini.

Kriščan sajans monitor osvrće se na predlog predsednika Buša da se savezni izdaci na istraživanje novih izvora energije povećaju za 30% u narednoj računskoj godini. Ocenjuje se da bi to trebalo da bude dobar korak ako panaceu za globalno zagrevenje treba tražiti u novoj tehnologiji. Medjutim, list ističe da naučnici ukazuju da je suma, koju Buš predlaže, samo za jednu trećinu veća od iste koja je za slične programe utrošena daleke 1978. Neki osporavaju i naglasak koji Bušova administracija stavlja na istraživanje nuklearne energije, uz tvrdnju da bi druge vrste tehnologije mogle brže da se primene u cilju suzbijanja efekta staklene bašte.

XS
SM
MD
LG