Linkovi

Srbija: Da li će prevladati snage koje se zalažu za evropske integracije?


U ovdašnjem Centru «Vudro Vilson» dvojica stručnjaka za Balkan, Robert Hend – savetnik Komisije za evropsku bezbednost i saradnju američkog Kongresa i Džon Lempi - profesor istorije na Univerzitetu države Merilend, analizirali su rezultat proteklih parlamentarnih izbora u Srbiji. Lempi i Hend su na terenu nadgledali januarsko glasanje koje je, po njihovom mišljenju, donelo i dobre i loše vesti za građane Srbije.

Govoreći na tribini pod nazivom ”Izbori u Srbiji: Da li će prevladati snage koje se zalažu za demokratiju i evropske integracije?“ profesor Lempi je kazao da ovoga puta u predizbornim porukama bilo značajno manje demagogije i da je negativna kampanja ograničena, ali i da su ključni akteri izbegavali goruće probleme u zemlji. Kao pozitivne rezultate januarskih izbora Lempi navodi činjenicu da se broj žena parlamentaraca udvostručio, da je obezbeđeno predstavljanje manjinskih zajednica, kao i da je Demokratska stranka, Borisa Tadića, ostvarila znatno bolji rezultat u odnosu na prethodne izbore. Profesora Lempija brine, međutim, to što ni ovi «izbori očigledno nisu rešili podele dve vodeće demokratske stranke».

Na Roberta Henda, savetnika Američke helsinške komisije, posebno povoljan utisak ostavilo je to što je izborni cenzus za stranke koje okupljaju manjine snižen i što se Srbija potrudila da, i pored bojkota jednog broja političkih subjekata sa juga Srbije, obezbedi učešće albanskih stranaka. Hend ocenjuje i da je izborno izveštavanje medija bilo do te mere neutralno da stranački lideri nisu morali da, primera radi, pojašnjavaju kako sa jedne strane podržavaju evropsku integraciju, dok istovremeno ne podržavaju preduslove za takvu integraciju, poput saradnje sa Haškim sudom.

”Najviše me brine izbegavanje nekih realnosti, koje su legat Miloševićeve ere. Oni koji su pomogli u zbacivanju Miloševićevog režima libe se da otvoreno i iskreno saopšte implikacije Miloševićevog legata gradjanima Srbije“, kaže Hend.

Po njegovom mišljenju, Srbija ne zaslužuje da bude vidjena kao zemlja u kojoj radikali uživaju tako veliku podršku. To, međutim - smatra Robert Hend - pokazuje nevoljnost da se potpuno raskine sa Miloševićevom erom.

Hend se nada da će Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije pronaći zajednički jezik i formirati koalicionu vladu koja bi uključila i stranku G17 plus. Ovi izbori su, navodi Hend, pokazali da je Srbija na putu ka demokratiji i da ta staza, u konačnom, vodi ka evroatlanskoj integraciji. Mada je uglavnom demokratska, srpska politika, smatra Hend, pokazuje izvesne trendove koji je sprečavaju da se kreće brže no što zapravo mora. Politika medjunarodne zajednice podržava Srbiju, ali odlaganje teških pitanja, poput statusa Kosova, može samo da nanese veću štetu no korist, kaže Hend.

”Znam da je Srbiji teško da prihvati izglede da će izgubiti Kosovo. Posebno je nesrećna činjenica da je sa takvim izgledima suočena Srbija koja je drugačija od one iz Miloševićeve ere. Medjunarodna zajednica je dala ustupak Srbiji time što je odložila iznošenje Ahtisarijevog plana do nakon izbora u Srbiji. Medjutim, ne smatram da je dalje odlaganje dobro za demokratski razvoj i integracije Srbije, ali i za situaciju na samom Kosovu, uključujući manjine.“

S obzirom na to da se velika većina stranaka u Srbiji protivi odvajanju Kosova, pitali smo Roberta Henda šta će medjunarodna zajednica učiniti ukoliko srpski parlament ostane uporan u odbijanju Ahtisarijevog predloga:

”Mislim da Srbija gubi takvim pristupom. Važno je videti koliko su oni ozbiljni o tom pitanju kad se razgovori u Beču nastave. Smatram da najbolji argument koji Srbija ima, nije zasnovan na pitanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, već na pitanju osnovnih ljudskih prava manjina. Duboko verujem da bi bilo u interesu i manjina i stabilnosti uopšte da se više pažnje posveti pitanju ljudskih prava“, kaže Hend.


XS
SM
MD
LG