Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija mora da donese odluku o Kosovu, čak i ako Srbi i kosovski Albanci ne postignu rešenje tokom pregovora o planu koji je predložio posrednik UN Marti Ahtisari.
U intervjuu za nemački dnevnik "Handelsblat", Štajnmajer je ukazao i da je u Ahtisarijevom predlogu, koji sadrži odredbe o nadziranom suverenitetu, već rečeno da Srbija i Kosovo "medjunarodnopravno neće biti u istoj ravni". Istovremeno je Štajnmajer posredno isključio mogućnost da Nemačka, odnosno Evropska unija jednostrano priznaju Kosovo ukoliko to učine SAD i nagovestio da će Savet bezbednosti odluku o statusu Kosova najverovatnije doneti u drugoj polovini godine. Nemački šef diplomatije je podsetio da je "ruski stav oduvek da Srbi i kosovski Albanci moraju da pregovaraju sve dok se ne saglase o novom statusu Kosova", dok su "druge vlade, medju njima i nemačka, skeptične kada je reč o mogućnosti postizanja rešenja pri tako suprotstavljenim stavovima".
"Ahtisarijeva iskustva čini mi se idu u prilog našem stavu. Narednih nedelja mora se učiniti pokušaj da se prihvate podsticaji i želje kako Srba tako i kosovskih Albanaca. Ali, ako u razumnom roku ne bude rešenja, onda Savet bezbednosti UN i u tom slučaju mora da odlučuje o statusu Kosova", rekao je Štajnmajer.
Na pitanje da li je Kosovo vredno takvog konflikta, nemački šef diplomatije je ukazao da je važno da se "isključi mogućnost novih ratova na Balkanu" kojem su potrebni mir i stabilnost, te da je "s obzirom na to i činjenicu da je ovaj region u susedstvu EU, opravdan svaki napor". Štajnmajer je, u vezi sa ruskim stavom da bi nezavisno Kosovo bilo opasan presedan, ocenio da je Kosovo "specifičan slucaj koji predstavlja odraz politike Slobodana Miloševića koja je izazvala nestabilnost i rat".
"Cilj medjunarodnih napora bio je da se okonča nasilje na Balkanu. Dugoročno to nije moguće bez rešenja statusa Kosova. Prostor za moguća rešenja je, s obzirom na rat koji je izazvao Milošević i realnosti koje su na tome zasnovane, veoma sužen", ocenio je šef diplomatije. Dodao je da Kosovo "izričito ne treba i ne sme da bude medjunarodnopravni model" i ukazao da "Kosovo doduše nije bilo jugoslovenska republika, ali da je medjunarodna zajednica bila prinudjena da deluje, jer su Srbi maltretirali kosovske Albance".
"Ahtisari ne radi na seminaru za medjunarodno pravo. Ako bi predložio ponovno uključenje Kosova u srpsku državnu teritoriju, to bi značilo rat. Ali, istovremeno mora da signalizira da Srbija i Kosovo nisu na istoj medjunarodnopravnoj ravni. Zato je i predložen nadzirani suverenitet", naveo je ministar.
Na pitanje šta će se desiti ako Rusija uloži veto protiv tog delimičnog suvereniteta, Štajnmajer je rekao da je "njegov posao da radi na tome da se to ne dogodi". Takodje smatra da se mora sprečiti i da pojedine države jednostrano priznaju Kosovo.
"Svako ko se odluči ili za veto ili za jednostrano priznanje, mora brižljivo da razmisli kakve to posledice može da ima po Balkan. Zato mi moramo unutar evropskih tela, Kontakt grupe i u Savetu bezbednosti da radimo na tome da se oba ovakva poteza spreče", rekao je Štajnmajer.
Istovremeno je ocenio da nikako nije bila greška odlaganje objavljivanja Ahtisarijevog predloga, jer bi u protivnom to bio teret za demokratske snage na parlamentarnim izborima u Srbiji održanim prošlog meseca.
"Sada neočekivano skoro dve trećine mesta u srpskom parlamentu imaju demokratske stranke. Do stvaranja vlade doći će svakako pre no što se temom satatusa Kosova pozabavi Savet bezbednosti. S obzirom da će to verovatno biti tek u drugoj polovini godine, to donekle obezbedjuje smirenost", rekao je Štajnmajer.