Linkovi

Kakva je uloga Irana u Avganistanu?


Od prastarih vremena, region današnjeg Avganistana - labava mešavina etničkih i verskih grupa - predmet je interesovanja susednih zemalja i drugih sila. Saradnica "Glasa Amerike", Jela de Frančeski, pripremila je osvrt na nedavne izražene interese Irana na toj teritoriji i implikacije tih interesa.

Pretežno i sam naseljen šiitima, Iran je tradicionalno podržavao šiite u Avganistanu, koji tamo čine 20 posto populacije. Iran je takodje primio nekoliko stotina hiljada od dva miliona avganistanskih izbeglica, tokom anti-sovjetskog rata osamdesetih godina, i gradjanskog rata koji je usledio nakon povlačenja Sovjetskog Saveza. Tokom anti-komunističkog rata u Avganistanu koji je podržavala medjunarodna zajednica, Iran je finansirao i obučavao fundamentalističku šiitsku miliciju.

U gradjanskom ratu, Iran je bio sponzor Severnog saveza, dok je Pakistan, na istočnoj i južnoj granici Avganistana, podržavao Talibane. Severni Savez je 2001. godine pomogao u zbacivanju Talibana sa vlasti. Na razgovorima u Bonu sledeće godine, o post-talibanskoj vladi, Iran je obećao da će učestvovati u stabilizaciji Avganistana i pružiti pomoć i zajmove u vrednosti od 560 miliona dolara.

Stabilnost na prvom mestu

Kris Tensing, iz Bliskoistočnog istraživačkog i informativnog projekta, u Vašingtonu, kaže da je Iran doprineo rekonstrukciji Avganistana zbog toga što, poput svake druge zemlje, želi da egzistira u bezbednom susedstvu, uz stabilne političke entitete na svojim granicama, jer bi se eventualni sukobi u njima mogli preliti na Iran.

Teheran je izgradio novi autoput u zapadnom Avganistanu, podigao dalekovode i položio optičke kablove koji omogućavaju brze telefonske i internet veze u tom regionu. Iran planira da izgradi železnicu i novi put koji će povezivati dve zemlje. Teheran i Kabul takodje saradjuju na planu borbe protiv preprodaje droga. Iran je zabrinuti zbog masovne proizvodnje heroina u Avganistanu i trgovine tom drogom duž svojih istočnih granica.

Dodatni politički motivi

Medjutim, mnogi analitičari navode da Teheran ima širu političku motivaciju za promociju dobrih odnosa sa Kabulom. Mark Šnajder, potpredsednik Medjunarodne krizne grupe, sa sedištem u Briselu ističe:

"Iran se prethodno veoma aktivno protivio talibanskoj vladi. On trenutno aktivno podržava vladu Hamida Karzaija i generalno se protivi ponovnoj pojavi uticaja Talibana. Takodje postoji izvesni anti-pakistanski element u iranskoj inostranoj politici, u smislu činjenice da je Pakistan regionalna sila pa bi bezbedni Avganistan u neku ruku predstavljao tampon zonu izmedju Irana i Pakistana".

Medjutim, neki analitičari upozoravaju da bi zategnutost izmedju Sjedinjenih Država i Irana, zbog nuklearnog programa Teherana, mogla da utiče na odnose izmedju Irana i Avganistana. SAD smatraju da Iran obučava i snabdeva eksplozivom šiitske milicije, koje vrše napade na američke trupe u Iraku. Teheran tvrdi da Vašington pokušava da pronadje izgovor za vojnu akciju protiv Irana. Medjutim, funkcioneri Bušove administracije, uključujući predstavnika Bele kuće, Tonija Snoua, kažu da su SAD rešene da zaštite svoje trupe u Iraku, ali da ne pokušavaju da nadju izgovor za napad:

"Ne znam koliko bi jasniji mogli da budemo. Ne spremamo se za rat sa Iranom, već štitimo naše ljude. I dalje ćemo to činiti i jasno smo stavili do znanja da će nam to biti prioritet", rekao je Toni Snou.

Rizična strategija

Kris Tensing, iz Bliskoistočnog projekta za istraživanje i informacije, kaže da se Teheran možda meša u unutrašnje stvari Avganistana kako bi sprečio eventualnu zapadnu vojnu intervenciju.

Sudeći po nekim stručnjacima, medju kojima je i Set Džons, iz korporacije REND, Iran ima dvostranu politiku prema Avganistanu. Iako saradjuje na najvišem nivou sa avganistanskom vladom, njeni obaveštajni agenti uspostavljaju kontakte sa avganistanskim pobunjenicima.

"Tokom 2006. godine bilo je niz znakova da su duboko umešani u uspostavljanje kontakata, na primer sa lokalnim konsultativnim telom u Kueti, u Pakistanu. Oni zapravo obezbedjuju sebi način da daleko otežaju stvari za SAD i NATO, ako budu napadnuti. Ja bih okarakterisao iranski odnos kao kooperativan na visokom nivou, uz istovremeno vodjenje strategije za smanjenje gubitaka", smatra Džons.

On takodje ističe da bi zapadna vojna akcija protiv Irana verovatno rezultirala slabljenjem avganistanske vlade.

"Ako Iran ne bude napadnut, implikacije će biti relativno benigne. Zapravo Teheran neće znatno povećavati pomoć pobunjeničkim grupama u Avganistanu, ako ne bude napadnut. U suprotnom, to će verovatno dovesti do daleko veće umešanosti Irana u Avganistanu".

Set Džons i mnogi drugi analitičari ističu da bi iranska umešanost u Avganistanu mogla da ugrozi odnose izmedju dva suseda i dalje potkopa sve lošiju stabilnosti u južnom i istočnom Avganistanu.

XS
SM
MD
LG