“Pouka ratnih sukoba na Balkanu je da lokalne konflikte treba rešavati zajednički i konsenzusom, preko Ujedinjenih nacija i NATO-a, radi uspostavljanja bezbednosne situacije koja zatim omogućava političko rešenje”, rekao je u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, Antoni Zini, bivši glavnokomandujući Centralne komande američkih oružanih snaga i specijalni američki izaslanik za pregovore izmedju Izraela i Palestinske uprave.
Zini: Iskustvo sa Balkana nam može biti od velike koristi, ali moramo da budemo pažljivi kada uporedjujemo dogadjaje koji su se dogodili u jednom delu sveta sa onima u drugom delu i u drugom vremenskom periodu. Pouka sa Balkana nam ukazuje na potrebu i korist angažovanja jedinstvene medjunarodne zajednice, UN i Nato-a, odnosno zajedničke akcije i zajedničke odgovornosti. Toga je bilo na Balkanu, ali ne i u Iraku. Mi smo, suprotno Iraku, uspeli da blagovremeno obuzdamo nasilje na Balkanu, što nam je dalo vremena da zatim diplomatskim putem rešimo tamošnje probleme. Vojnoj akciji na Balkanu se nije suprotstavila američka javnost i sada se nakon našeg uspešnog angažovanja taj region oporavlja - politički, ekonomski i socijalno. Dakle, pouka je da lokalne konflikte treba rešavati zajednički i konsenzusom, preko UN i Nato-a, radi uspostavljanja bezbedosne sitaacije koja zatim omogućava političko rešenje.
Glas Amerike: Zapadne sile su se angažovale na Balkanu zbog sukoba etničkih i verskih grupa, dok su takvi sukobi u Iraku izbili nakon intevencije koalicije na čelu sa Sjedinjenim Državama. Kako tumačite tu razliku?
Zini: Trebalo je da znamo da će se to dogoditi. Mnogi od nas, koji su bili angažovani u tom regionu i koji ga poznaju, znali su da će doći do napetosti i erupcije nasilja. Irak je bio vrlo krhka zemlja u kojoj su etničke i verske grupe bile duže vreme u prikrivenom sukobu, nekom vidu pobune, na šta je ukazivalo stanje u šiitskoj, sunitskoj i kurdskoj zajednici, posebno posle rata u Zalivu. Trebalo je da znamo da nije bilo potrebno puno da bi se izazvali sukobi izmedju tih zajednica, posebno imajući u vidu slabo čuvane granice i infiltriranje islamskih ekstremista.
Glas Amerike: Da li bi model političke i etničke podele u Bosni i Hercegovni mogao da bude primenjen u Iraku?
Zini: U Iraku moramo da budemo veoma pažljivi i da ne ohrabrujemo takvu podelu, odnosno stvaranje država zasnovanih na etničkoj ili verskoj osnovi, što je suprotno idejama i idealima SAD, koje se zalažu za multietničko i multiversko društvo, kao što je američko. Ako prihvatimo ideju da svaka etnička i verska grupa ima svoju državu stvorićmo u tom delu sveta, a i drugde, niz problema: u Iraku, recimo, šiiti će insistirati na svojoj nezavisnoj državi, a možda i suniti, kao i Kurdi, koji žive i u Iranu, Turskoj i Siriji. To bi moglo da stvori velike sukobe i nasilje i formiranje novih ali možda neodrživih entiteta. SAD bi trebalo da budu veoma oprezne po pitanju mogućnosti secesije i stvaranja etničkih i verskih država, i mislim da bi prvo trebalo razmotriti mogućnosti autonomije, polu-autonomije federalne ili konfederalne strukture, itd.. Mada bi trend stvaranja novih država, verski i etnički homogenih, mogao ponekad da preovlada u interesu stabilnosti i bezbednosti, mislim da SAD ne bi tebalo u načelu da prihvate takav pristup, odnosno da promovišu ili podržavaju fragmentaciju suverenih država.