Linkovi

Kardiovaskularne bolesti uzrokuju trećinu smrtnih slučajeva


Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da kardiovaskularne bolesti uzrokuju oko trećinu svih smrtnih slučajeva na svetu - 16,7 miliona. Ti podaci nisu ograničeni samo na razvijene zemlje. Do 2010. godine SZO procenjuje da će srčana oboljenja i moždani udari takodje biti vodeći uzroci smrti u zemljama u razvoju. Medjutim, SZO navodi da srčana oboljenja nisu uvek smrtna presuda. Najmanje 20 miliona ljudi preživi srani napad i moždani udar svake godine. Sada, test krvi može precizno da predvidi šanse pacijenta za srčani napad. Mnogi ljudi već znaju šta bi trebalo da rade kako bi izbegli srčani napad ili moždani udar: Klonite se hrane sa preteranom količinom zasićenih masti, soli i ugljenih hidrata. Jedite više voća i povrća. Više vežbajte. Nemojte da pušite. Uzimajte lekove za smanjenje holesterola. Medjutim, verovatnoća od budućeg srčanog napada i moždanog udara i dalje je veća za one ljude koji već imaju dijagnozu kardiovaskularne bolesti.

64-vorogodišnji Tomas Grej preživeo je dva srčana napada i pod redovnom je medicinskom terapijom. Medjutim njegova lekarka Kirsten Bibins Domingo, veruje da će, što više ona zna o riziku, njegov tretman biti efikasniji.


«Stvari za koje smo zainteresovani su one kao što je srčani napad, moždani udar ili smrt od srčanih oboljenja».

Bibing-Domingo i tim medicinskih istraživača u San Francisku u Kaliforniji, pratili su stanje najmanje 900 pacijenata. Njihova otkrića, objavljenja u časopisu Američkog medicinskog udruženja, pokazala su da prisustvo markera nazvanog NT-pro-BNP u krvi pomaže u prognozi mogućeg napada.

Doktor Bibins-Domingo kaže da što je viši marker, veća je i verovatnoća.

«Ono što mislimo je da test krvi koji može da ustanovi NT-proBPN , može da ustanovi da je srce pod stresom u veoma ranoj fazi na način koji bi inače mogao da promakne u ostalim vrstama testova krvi koji se rutinski obavljaju».

Istraživači navode da je test krvi koristan samo za one pacijente koji već imaju srčano oboljenje. Bibins Domingo kaže da uobičajeni dijagnostički metodi, kao što su elektrokardiogrami i testovi na stres, možda ne odražavaju pravu sliku.

«Kod nekih od ovih pacijenata, koji su inače imali normalne testove, njihovi NT-proBNP nivoi bili su viši i mogli su da predvide buduće komplikacije».

Pacijenti u studiji praćeni su u proseku skoro četiri godine. Oni čiji su testovi pokazali viši procent NT-proBNP markera imali su tri puta više šansi da, ili imaju srčani napad ili umru od nekog oblika srčanog oboljenja. I dok bi za pacijente kao što je Tomas Grej bilo pomalo teško da čuju rezultate, oni bi mogli da upozore njihove lekare na potrebu za odredjenim tretmanom.

«Pitao sam se koliko dugo mi je još ostalo i kakve su mi prognoze. Zato mislim da bi bilo fantastično da imam test kao što je ovaj,» kaže Grej.

Povezani članci

XS
SM
MD
LG