Ruski predsednik je oštro kritikovao Sjedinjene Države rekavši da bi «gotovo neobuzdanom silom» htele da nametnu svoju volju celom svetu. Uz izuzetno pojačane mere bezbednosti, savezna nemačka kancelarka Angela Merkel, otvarajući juros 43. godišnju Konferenciju o bezbednosti, istakla je da svet treba zajedničkim naporima da se suoči sa globalnim problemima. Kancelarka je pozvala Rusiju da se pridruži borbi za stvaranje bezbednijeg i stabilnijeg sveta.
»Apsolutno sam ubeđena da će odgovor na pitanje kako će se uobličiti budući odnosi Evropske unije, NATO-a i Rusije, imati odlučujući uticaj na stabilnost zajedničkog prostora u svetu. On ima ključni uticaj na odnose sa zemljama u našem susedstvu i istina je da Rusija sa nama deli odgovornost u mnogim sferama», rekla je Angela Merkel.
Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da Sjedinjene Države i Zapad pokušavaju da nametnu svoje vrednosti ostatku sveta. Putin je kritikovao Sjedinjene Države zbog – kako je rekao – prekomerne i jednostrane upotrebe vojne sile.
«Legitimna upotreba sile može da bude jedino u okviru Ujedinjenih nacija. NATO ili Evropska unija ne mogu da zamene Ujedinjene nacije», rekao je predsednik Putin.
On je oštro kritikovao planove Sjedinjenih Država da stacioniraju vojni protivraketni sistem u istočnu Evropu. Putin je rekao da američki plan predstavlja «novu etapu trke u naoružanju».
«Militarizacija prostora, prema mišljenju Rusije, može da dovede do nepredvidivih posledica za svetsku zajednicu. Ništa manje nego početak nuklearne ere», rekao je ruski predsednik.
Putin je ustvrdio da je širenje NATO-a prema istoku usmereno protiv Rusije.
Putin je rekao da NATO ima politički program i da Rusija ne može da se pomiri sa stranom vojnom infrastrukturom na svojim granicama. Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer, izjavio je da ga Putinove reči onespokojavaju.
«Razočaran sam. Ko može da brine zbog toga što mu se demokratija i vladavina zakona bliže granicama? Ja ne brinem. Mislim da zbog toga niko ne bi trebalo da brine», rekao je De Hop Shefer.
Američki senator Džon Mekejn je izrazio duboku zabrinutost zbog smanjivanja demokratije u Rusiji. On je optužio Kremlj da koristi energetske rezerve kao sredstvo za postizanje svojih političkih ciljeva. Senator iz Arizone je istakao da bi prekoatlantska zajednica trebalo da razmisli o svojim odnosima sa Rusijom.
«Moskva mora da shvati da ne može imati iskreno partnerstvo sa Zapadom dokle god se njene akcije kod kuće i u inostranstvu fundamentalno sukobljavaju sa suštinskim vrednostima evroatlantskih demokratija. U današnjem multipolarnom svetu, nema mesta za nepotrebna sukobljavanja», rekao je američki senator.
Ruski predsednik je u svom govoru pomenuo i Kosovo i rekao da će Kremlj blokirati svaki predlog rešenja statusa pokrajine koji za Srbiju ili kosovske Albance bude neprihvatljiv.
«Samo Srbi i kosovski Albanci mogu da kažu šta će biti sa Kosovom. Nemojte da mi odlučujemo za njih, nemojte da izigravamo Boga i pokušavamo da rešimo sve njihove probleme», rekao je predsednik Putin.
Nemačka kancelarka se međutim založila za opreznost u pogledu srpskih primedbi na moguću nezavisnost Kosova. Angela Merkel je rekla da je Srbiji potrebno vreme za mirenje sa mogućim gubitkom Kosova, zajedno sa obećanjem da moderna, demokratska Srbija ima budućnost u Evropskoj uniji.
Senator iz Arizone, Džon Mekejn je zatražio brzo rešavanje budućeg statusa Kosova, da bi ceo region krenuo prema uspešnijoj i sigurnijoj budućnosti.