Stručnjaci se slažu da je rat u Iraku vodeći razlog za to, ali se ne slažu oko toga kako izmeniti taj trend. Neki veruju da je promena politike odgovor, dok drugi naglašavaju potrebu da se pospeši američka javna diplomatija.
Prema nedavnoj anketi BBC-a u kojoj je učestvovalo 26.000 ljudi u 25, pretežno nearapskih zemalja, samo 29 odsto sada smatra da Sjedinjene Države imaju pozitivan uticaj na svet. Ta cifra je pre godinu dana iznosila 36 odsto, a pre dve godine 40 odsto. Na pitanje o američkom vojnom prisustvu na Bliskom istoku, u proseku 68 odsto ispitanika u tih 25 zemalja je odgovorilo da to prisustvo više provocira nego što sprečava konflikt. Alberto Fernandez je direktor ureda za javnu diplomatiju u američkom Stejt Departmentu:
“Svakako u mnogim zemljama, kao i u Americi, postoji veliko nezadovoljstvo ratom u Iraku. I predsednik Buš je rekao da je situacija u Iraku neprihvatljiva, a ja takodje mislim da je da je to najvažniji faktor.“
U stvari Irak je, sudeći po Džonu Zogbiju, iz istaknute agencije ”Zogbi internešnel“, postao dominantno pitanje kad ljudi razmišljaju o Sjedinjenim Državama:
”Naša glavna javna diplomatija ovih dana je rat - rat u Iraku koji ostatak sveta vidi kao kaubojsku diplomatiju, ideju o američkoj imperiji i tome slično.“
Uprkos sve negativnijem javnom imidžu Sjedinjenih Država, Zogbi kaže da još uvek postoje neki pozitivni znaci. On primećuje da su Sjedinjene Države još uvek predmet divljenja za mnoge ljude zbog demokratije, tehnologije, nauke i kulture i veruje da bi Sjedinjene Države trebalo da to iskoriste kako bi popravile svoj imidž i svoju efikasnost posebno na ratom razorenom Bliskom istoku. U tom smislu on predlaže da Sjedinjene Države organizuju regionalnu konferenciju koja bi imala za cilj rešavanje problema u Iraku, Izraelu, Palestini i Libanu. Heli Dejl direktor ”Alison“ centra za inostranu politku u Heritidž fondaciji kaže:
”Ne mislim da obavljamo dovoljno dobar posao, posebno kada je u pitanju obraćanje mladjim generacijama američkom pop kulturom što ima smisla ako želimo da ih privučemo. Mdjutim, pitanje je da li im emitujemo poruku za koju bi trebalo da čuju? Na to moramo više da obratimo pažnju. “
Funkcioner Stejt Departmenta za javnu diplomatiju, Alberto Fernandez, kaže da su Sjedinjene Države usvojile direktniji pristup bliskoistočnoj javnosti:
”Mislim da moramo da imamo što je moguće efikasnije američke emisije u tom regionu i da moramo da šaljemo svoju sopstvenu poruku direktno.“
I mada priznaje važnost američkih medijskih nastojanja, Džon Zogbi sugeriše da američki imidž na Bliskom istoku treba da se popravi i na dubljem nivou što bi po njemu značilo istančanije programiranje:
”Koliko ja poznajem Arape, Muslimane uopšte, Afrikance, Azijate i Latinoamerikance, njima se neće dopasti reklama od 30 sekundi ili pesma Madone, već uspostavljanje dubljeg odnosa. Sjedinjene Države ne odvajaju dovoljno vremena za komunikaciju sa ljudima i ne prate budno šta su njihove potrebe i problemi“
U dugoročnom smislu, kaže Zogbi, Amerikanci mogu da očekuju 2008. godinu kad će novoizabrani predsednik imati novu priliku da pokuša da popravi mišljenje sveta o njihovoj zemlji.