Linkovi

2007. godina u Francuskoj bi mogla da bude  ”godina žene ”


U Francuskoj će se u aprilu održati predsednički izbori koji bi mogli da označe dolazak prve žene na položaj lidera te zemlje. 53-godišnja Segolen Rojal već mesecima dominira medijskim vestima. Medjutim, ona nije jedina žena u toj trci.

Bivša ministarka za zaštitu prirode, Korin Lepaž, još se seća kako je bila ponižena pre desetak godina kada su francuski zakonodavci pocepali nacrt ekološkog zakona koji je podneo jedan njen kolega, takodje konzervativni političar. Ona kaže da se to nikada ne bi dogodilo da je ministar bio muškarac. Ali ona dodaje da je taj incident nije obeshrabrio. Lepaž je jedna od najmanje desetak žena koje se sada takmiče za položaj predsednika.

Politikolozi, poput Žanin Mosuz-Lavo, kažu da bi na ovim izborima moglo da bude prednost biti kandidat--žena.

Ona kaže da brojni faktori objašnjavaju novu i povoljniju atmosferu za žene političare u Francuskoj. Danas je daleko veći broj Francuskinja zaposlen, što ide u prilog političkom angažovanju. Zatim postoji i medjunrodni kontekst. Žene su nedavno po prvi put izabrane za predsednike u Čileu i Liberiji.

Niko se ne koristi tim trendom više od poslanice Socijalističke stranke Segolen Rojal. Iako je nedavno zbog niza nespretnih izjava izgubila neke političke poene, Rojal se mesecima nalazila na čelu anketa javnog mnjenja. Ako bude izabrana biće prva žena predsednik u Francuskoj. Rojal nije politički poletarac, jer se politikom bavi još od 1981.. Medjutim, svojim vedrim osmehom, elegantnom gardarobom i imidžom političarke koja sluša šta obični gradjani misle, ona pedstavlja novo i privlačno lice.

Većina drugih ženskih predsedničkih kandidata takodje su politički veterani, kao bivši ministar ekologije Dominik Vojnet, kandidatkinja Stranke zelenih i šefica Komunističke partije Mari-Žorž Bufe. Tu je i 66-togodišnja trockista Arlet Laguijer, prva žena u Francuskoj koja je bila predsednički kandidat 1974. godine. U to vreme, jedan frnacuski general je predložio da bi joj bilo bolje da se uda za nekog padobranca, nego da se kandiduje za predsednika. Medjutim, ona smatra da je njena kandidatura podstakla debate o ulozi žena u politici.

Mada imate veći broj ženskih kandidata na tekućim predsedničkim izborima, kaže Laguijer, one su ipak manjina u politici, posebno u parlamentu.

Generalni sekretar francuske organizacije osnovane pod pokroviteljtsvom države, ”Parity Observatory”, Emanuela Latur, navodi razloge za to:

Latur kaže da Francuska postepeno ulazi u demokratsku revoluciju, kada je reč o jednakosti polova. Ona kaže da dominacija muškaraca i u privatnom sektoru ima istorijsku pozadinu. Na primer, u Francuskoj je jedno vreme postojao zakon koji je zabranjivao ženama da dodju na presto.

Medjutim, Latur veruje da se stvari mogu menjati političkom voljom. Ona ukazuje na primer susedne Španije, gde socijalistički premijer Hose Luis Rodrigez Sapatero promoviše prava žena novim zakonima i imenovanjem istog broja muškaraca i žena u svoj kabinet. Ali pažnja Francuske za sada je usredsredjena na predsedničke izbore i mogućnost da na njima pobedi jedna žena --Segolen Rojal.

XS
SM
MD
LG