Pre četrdeset godina ideja o ženi predsedniku Sjedinjenih Država je bila predmet lagane holivudske komedije. 2005.godine američka TV publika bila je oduševljena serijom ”Glavnokomandujuća“ o prvoj ženi predsedniku. Sada kad je senator iz Njujorka i bivša prva dama Amerike, Hilari Klinton, najavila planove za kandidaturu za najviši položaj u Beloj kući, ta ideja nije više fikcija, već velika verovatnoća.
Više od dva veka, Amerikanci su za predsednike birali samo muškarce, pripadnike bele rase. Medjutim aktivisti za jednakost žena veruju da se politička klima u Sjedinjenim Državama menja. Na prošlogodišnjim kongresnim izborima demokrata iz Kalifornije, Nensi Pelosi, postala je prva predsednica Predstavničkog doma, što je drugi položaj do potpredsednika. Na položajima guvernera danas ima 9 žena, ima ih 71 u Kongresu i 16 od 100 u Senatu, što je rekordni broj. Melodi Dernak je podpredsednica Naconalne organizacije žena. Ona veruje da postoje uslovi da žena bude i predsednik Sjedinjenih Država i ističe da su birači zapazili veoma istaknutu ulogu Nensi Pelosi u svojstvu predsednice Predstavničkog doma. Stiven Hes sa Brukings instituta u Vašingtonu smatra da je Amerika spremna za ženu predsednika, nakon duge borbe za ženska prava:
”Pre svega žene čine većinu (odnosno 52 odsto) biračkog tela u Sjedinjenim Državama. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da su one posebno zainteresovane za ženu predsednika. Stoga je na neki način za ženu koja se kandiduje na narednim predsedničkim izborima to zapravo prednost.“
Medjutim nisu svi u to uvereni. Morgan Felčner, urednik časopisa ”Kampanja i izbori“ sumnja da bi većina Amerikanaca glasala za ženu predsednika:
”Amerikanci su u teoriji spremni za ženu predsednika, ali ako se pozabavite rezultatima anketa to postaje malo zabrinjavajuće, jer ukazuje da je svega oko 50 posto Amerikanaca spremno za tako nešto.“
Politikolozi i istoričari beskrajno iznose argumente zašto nije bilo žena predsednika, a do sada ni žena ozbiljnih kandidata za predsednika. Medjutim, Stiven Hes veruje da je ta ideja morala da evoluira kako je evoluiralo i američko društvo:
”Politika je poput svega ostalog u društvu. Ne počinjete od vrha već od dna lestvice. U vreme prvog svetskog rata žene nisu ni glasale. Stoga nije moglo biti žena predsednika. U 220 godina Amerike, polovinu vremena žene nisu glasale na nacionalnim izborima, pa nisu čak ni radile već pretežno bile domaćice pa ih nismo mogli ni birati kao što biramo predsednike.“
Hes ističe da danas imamo veliki broj dobro poznatih žena zakonodavaca, guvernera i drugih iskusnih političara. Prema anketi registrovanih birača u Sjedinjenim Državama, koju je sproveo časopis Njuzvik, 86 odsto navodi da bi glasalo za sposobnu ženu ukoliko bi je njihova stranka imenovala za kandidata. Medjutim, na pitanje da li je Amerika spremna da izabere ženu predsednika, samo 55 odsto je reklo da. Pa ipak to je 7 odsto više u odnosu na anketu iz 1999. godine. Interesantno je da se tokom ankete pokazalo da su muškaci imali veću tendenciju da kažu da je zemlja spremna za ženu predsednika. Ali, ta gledišta bi mogla i da se izmene do predsedničkih izbora 2008.