Formiranje nove vlasti u Beogradu i završnica kosovskog procesa su redovne teme zvaničnika i skupova u Briselu - tako je danas visoki predstavnik EU, Havijer Solana, izarzio nadu da će Srbija da dobije pro-evropsku vladu, koja će biti konstruktivan partner EU, izmedju ostalog i u rešavanju pitanja Kosova. Istovremeno, Evropski parlament je razmatrao predlog rezolucije o Kosovu, koja poziva da se to pitanje reši tako što će se poštovati težnje albanske većine ali i u punoj meri zaštiti prava Srba.
Kako se približava 2. februar i objavljivanje predloga izaslanika Ahtisarija, tako su sve učestaliji susreti i izjave evropskih zvaničnika, koje bi trebale da oslikaju zainteresovanost Brisela za trajno rešenje pitanja Kosova i zaključenje tog, po mnogima, poslednjeg bezbednosnog izazova na Balkanu. Tako je visoki predstavnik EU, Havijer Solana, danas izjavio kako se nada da će se u Beogradu formirati pro-evropska vlada, koja će svojim konstruktivnim prilazom evropskom stavu o Kosovu, pomoći rešavanju ovog pitanja. U svakom slučaju, njegova očekivanja su da će demokratske snage biti te koje će u najskorije vreme postići kolicijski dogovor u Begradu.
Istovremeno, Evropski parlament je razmatrao predlog rezolucije o Kosovu, poteza koji je, sada je to izvesno, zamišljen da bude pravovremena podrška Ahtisarijevom planu - sam njegov predlagač, holandski član Evropskog parlamenta, Jost Lagendijk, priznaje da je imao duge razgovore sa specijalnim izaslanikom, koji je izrazio želju da ga i Evropski parlament podrži u predlogu, kada za to dođe vreme:
"Trebamo, moramo upotrebiti jednu reč- ograničeni suverenitet. U smisli - ograničen od strane medjunarodne zajednice, kojoj je zadatak da se fokusira na dva ključna pitanja- prava srpske manjine i zaštitu njihove kulturne baštine. Verujem da je to zadatak medjunarodne zajednice. Ostalo, upravljanje samim Kosovom, biće zadatak kosovskih Albanaca. Dakle, reč je o suverenitetu sa odredjenim ograničenjima".
Austrijski član Evropskog parlamenta, Hanes Svoboda, veruje da bi skoro formiranje čvrste vlade u Beogradu moglo da bude ključ uspešne kosovske završnice:
"Za nas je veoma važno da predsednik Tadić i premijer Koštunica sednu zajedno, zaborave probleme i različtosti koje bi mogli da imaju, a da im na umu bude budućnost zemlje i da takodje vide i pozitivne posledice toga što Kosovo ide u pravcu multi-etničke države ograničenog suvereniteta, jer se tada oni mogu da bave vlastitim problemima. Ako je Kosovo u Srbiji, tu su uvek tenzije i problemi - ovo je, takodje, šansa za Srbiju".
Briselski analitičari jasno vide- za Kosovo nema idealnog rešenja- poručuje to i Lucia Montanaro iz Evropskog centra za političke studije:
"Celo ovo kosovsko pitanje se neće moći idealno rešiti ni iz ugla Albanaca, ni iz ugla Srba, mora da bude neka vrsta kompromisa".
Do 8. februara je rok do kada će članovi Parlamenta moći da ulože amandmane na postojeći predlog rezolucije o Kosovu- već sada, neki od njih ukazuju- ne treba u prvi plan isticati suverenitet, jer nije na Evropskom parlamentu da definiše bilo čiji, pa i suverenitet Kosova. Očekuje se da će se o rezoluciji glasati krajem narednog mjeseca.