Od terorističkih napada 11. septembra, 2001, predviđanje i ometanje terorističkih planova je postalo deo svakodnevnih dužnosti agencija vlade Sjedinjenih Država, ali one to ne mogu da rade same. Sekretarijat za unutrašnju bezbednost je razvio program za obučavanje pripadnika obezbeđenja u tržnim centrima za borbu protiv terorizma. Ipak, neki smatraju da bi od takvog programa moglo da bude više štete nego koristi.
Šoping mol, odnosno tržni centar u Sjedinjenim Državama je važno žarište ekonomske aktivnosti, naročito u vreme prazničnih odmora. Centri poput ovog, godišnje donesu milijarde dolara prihoda. Međutim, šoping molovi širom sveta su takođe «meka meta», odnosno lak cilj koji teroristi mogu da napadnu i pobiju i rane mnogo ljudi, kao što se dogodilo u ovom molu u Bangkoku, prošle Nove godine.
Takvi incidenti ne prolaze nezapaženo među vlasnicima molova i ljudima koji u njima rade. Međunarodni odbor za prodajne centre, jedna američka trgovinska organizacija i Institut za unutrašnju bezbednosnu politiku Univerziteta «Džordž Vašington», pokušavaju da spreče teroriste da ovde vrše slične napade. Institut se konsultovao sa stručnjacima za bezbednost širom sveta da bi razradio prvi antiteroristički program za čuvare u američkim molovima.
Pol Maniskalko, jedan od tvoraca programa na Univerzitetu «Džordž Vašington», kaže da se potreba za takvim programom javila posle terorističkih napada u Njujorku i Vašingtonu pre više od pet godina.
«Posle 11. septembra, svet bezbednosti se promenio. Teroristički napadi su naterali ljude da razmisle šta bi mogla da budu suštinska ovlašćenja i veštine potrebne jednom savremenom pripadniku obezbeđenja», kaže Maniskalko.
Program koji je koštao dva miliona dolara obuvata niz pitanja, od podizanja svesti o mogućnosti terorističkih napada do prepoznavanja mogućih bombaša samoubica. Naravno, Maniskalko ističe da to mora da se radi diskretno.
«Hteli bismo da sačuvamo taj osećaj otvorenosti i slobode. Ako obezbeđenje u centru postane previše upadljivo, onda smo osujetili sam pokušaj uspostavljanja nekakve savremene atmosfere otvorenog trga, odnosno mesta za druženje i kupovanje», kaže Maniskalko.
Do danas se nije dogodio nijedan uspešan teroristički napad u nekom američkom šoping molu, ali je bilo pokušaja. Federalne vlasti su u decembru uhapsile jednog usamljenog teroristu koji je, kako tvrde, hteo da postavi eksploziv u jedan mol u Ilinoisu. Uprkos tom incidentu, stručnjaci kao što je Džeremi Šapiro, direktor istraživačkog odeljenja Instituta «Brukings», kaže da je antiteroristički program nepotreban.
«Rekao bih da je važnije to što terorističke organizacije uistinu ne predstavljaju opasnost za šoping molove. Možda bi mogli da budu opasni ovi usamljeni teroristi, ali u statističkom smislu, nema razloga za brigu», kaže Šapiro i dodaje da sadašnji sistem hvatanja terorista funkcioniše i da program za antiterorističku obuku u stvari predstavlja iscrpljivanje zemlje, i ekonomsko i emocionalno.
«To košta u smislu direktnog trošenja i košta kao nepogodnost. Košta u kontekstu nekog opšteg straha i nesigurnosti koja prožima zjednicu i košta u pogledu otuđenja ljudi koji se sumnjiče. Sve su to ogromne cene», kaže Šapiro.
Ogromna cena, ali cena koju su šoping molovi, u ovom trenutku, spremni da plate radi sopstvenog mira.