Novi predsednik SAD biće izabran tek za 22 meseca, ali izgleda da je predizborna kampanja već dostigla intenzitet groznice. Poslednjih nekoliko dana, troje političara, uključujući senatorku Hilari Rodam Klinton, najavilo je planove da se takmiči za Belu kuću.
Bilo je malo sumnje da će senatorka Hilari Rodam Klinton ući u trku za predsedničku nominaciju demokratske stranke. Ipak, saopštenje na njenoj veb stranici bilo je pomalo iznenadjujuće.
«Znate, posle šest godina Džordža Buša, vreme je da se obnovi obećanje Americi – naše osnovno uverenje – da bi, bez obzira ko ste i gde živite, ako vredno radite i pridržavate se pravila, trebalo da obezbedite dobar život za sebe i svoju porodicu.»
Senatorka Klinton je objavila svoj plan da udje u trku samo nekoliko dana pošto je to učinio i senator iz Ilinoja, Barak Obama. Poslednji demokrata koji se pridružio trci je guverner Nju Meksika, Bil Ričardson, koji je izjavio da je u stanju da se takmiči za poznatijim rivalima iz svoje stranke.
«Radiću vrednije od drugih. Ja sam guverner, Imam dobre rezultate koji mogu da mi pomognu da budem izabran pošto guverneri moraju da vode računa o budžetu, o zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju.»
Senatorka Klinton je možda pomerila vreme svog saopštenja zbog velike pažnje koju je privukao Barak Obama. On služi svoj prvi mandat u Senatu, ali je pobudio veliko interesovanje medju aktivistima demokratske stranke koji bi želeli jedno novo lice medju pretendima za predsedničku nominaciju.
Evo šta o tome kaže politikolog Ron Volters sa Univerziteta države Merilend.
«Barak Obama je harizmatični mladi senator, koji pleni pažnju elektronskih medija, veoma je svež u pogledu svog nastupa i inteligentan je. On na neki način predstavlja novu verziju Amerike.»
Smatra se da je Obama prvi afroamerički kandidat sa realističnim izgledima na pobedu, dok se senatorka Klinton nada da će postati prva žena – predsednik. Sa druge strane, hispansko poreklo guvernera Bila Ričardsona moglo bi da privuče veći broj hispanskih birača. Eksperti smatraju da pretendenti moraju da sakupe dovoljno novca u ranim fazama izbornog procesa kako bi bili smatrani za efektivne kandidate i uspeli da privuku pažnju javnosti ukoliko nisu šire poznati. Pored toga, izbori 2008. će biti prvi od 1952. na kojima neće učestvovati ni aktuelni predsednik ni potpredsednik. Republikanski kandidati se takodje užurbano uključuju u trku. Poslednji medju njima je senator iz Kanzasa, Sem Braunbek.
«Stoga sa iskrenom skromnošću i odlučnošću objavljujem moju kandidaturu za predsednika SAD.»
Medju drugim republikanskim pretendentima koji su, ili objavili svoje namere, ili se očekuje da to mogu da učine, su senator Džon Mekejn iz Arizone, bivši gradonačelnik Njujorka, Rudi Djulijani, bivši guverner Masačusetsa Mit Romni i kongresmeni Dankan Hanter iz Kalifornije i Tom Tankredo iz Kolorada.
I, dok se potencijalni kandidati bore sa novac i imidž, njihovi stavovi o ratu u Iraku svakako će biti u centru pažnje. Džejms Terber politikolog sa Američkog univerziteta u Vašingtonu, kaže da je uticaj Iraka na predsedničke izbore jedna od veliki tajni 2008.
«Rat će biti pitanje za sve, a jednostavnih odgovora nema. Da li će Irak odlučiti izbore? Da. Ali, da li znamo kako? Još ne u ovom trenutku.»
Proces nominacije kandidata u obe stranke počeće u januaru 2008. na stranačkim skupovima u Ajovi.