Linkovi

Danijel Server: Izbor pred Srbijom posle izbora: demokratija ili Kosovo?


”Srbija zna kako da održi demokratske, pravične izbore i za to joj treba odati priznanje, naglašava, u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, direktor Balkanske inicijative u američkom Institutu za mir,“ Danijel Server. ”Medjutim, SRS ostaje najvaća stranka u parlamentu, demokratske snage su relativno jake ali podeljene i Koštunica ostaje najmoćniji plejer jer može da sastavi vladu i bez DS ako se udruži sa radikalima, dok Tadić ne može da formira vladu bez Koštunice, bez obzira s kim da udruži snage,“ kaže Server u razgovoru sa našom koleginicom Majom Draker.

Glas Amerike: Medjutim, bez obzira na ishod izbora, pošto ni jedan srpski političar ne može da se odrekne Kosova i opstane na političkoj sceni Srbije, šta sada možemo da očekujemo u pogledu razrešenja statusa Kosova?

Server: Mislim da odlaganje rešenja zbog izbora nije imalo nikakvog smisla jer su izbori - bez obzira na ishod - pokazali da se ništa nije promenilo u odnosu na stanje pre izbora. Srbija će nastaviti da se protivi suverenitetu Kosova i to se neće promeniti bez obzira kakva bude vlada. Ahtisari će, kako se očekuje, podneti predlog Beogradu i Prištini i pokušati da organizuje dodatne pregovore u čijem fokusu bi se nalazili elementi njegovog predloga... Možda će dodatne diskusije uroditi i nekim promenama: ako bude ustupaka Beogradu, moraće ih biti i u odnosu na Prištinu... To može da potraje i mesec dana. Ali ako dočekamo 1. april bez odluke Saveta bezbednosti, mislim da je ponovno izbijanje nasilja ozbiljna opasnost... Odlaganje i neizvesnost su najveći neprijatelj mira.

Glas Amerike: Nedavno je jednoglasno usvojena rezolucija u američkom senatu kojom se Srbiji odaje priznanje za napredak ka demokratiji. U svetlu tako snažne podrške Beogradu sa ove strane Atalantika, postoji li mogućnost da medjuanrodna zajednica preispita status Kosova i da se njen stav približi stavu srpske strane: potpuna autonomija, ali bez mesta u UN i bez oružanih snaga?

Server: Već ima pomeranja u tom pravcu ali ostaje činjenica da Srbija ima problem -- a to su 2 miliona ili milion i 800.000 kosovskih Albanaca koji ne žele državu Srbiju, kao što ni Srbija ne želi njih za svoje gradjane: nije im dozvolila da glasaju na referendumu za ustav, oni nisu glasali na ovim izborima niti će glasati na bilo kojim budućim. To je ozbiljan problem za jednu demokratsku državu: šta da uradi sa pozamašnim segmentom populacije koja ne želi da bude u toj državi. Pred Srbijom je ustvari izbor -- da bude istinska demokratija ili da se se nipošto ne odriče Kosova... Vreme je da se Srbija otvoreno pozabavi tim pitanjem... Ključan je suverenitet: da li armija i policija Srbije mogu ponovo da udju na Kosovo bez dozvole vlasti u Prištini? Ako probaju, konflikt će se nastaviti jer Albanci to jednostavno neće prihvatiti...

Glas Amerike: Kažete ”Albanci to jednostavno neće prihvatiti“. A šta kažete ako uzvratim -- Srbija jednostavno neće prihvatiti da izgubi deo svoje teritorije?

Server: To ustvari znači da su pregovori propali, da će Ahtisari podneti svoj predlog i da će medjunarodna zajednica, odnosno Savet bezbednosti, doneti konačnu odluku. Neminovna je neka vrsta nametnutog rešenja... Medjutim, pitanje je da li je Savet bezbednosti spreman za to... Rusija je jasno nagovestila da će uložiti veto ako rešenje ne bude prihvatljvo Beogradu. Moskva je problem Vašingtona, ne Brisela, a Vašington nije ni počeo da se s tim problemom suočava, o tome tek počinje da razmišlja...

Glas Amerike: Kako će Vašington pokušati da privoli Moskvu da prihvati drugačiji scenarijo? O kakvim nagodbama je ovde reč?

Server: Nemoguće je išta predvideti, sve zavisi kada će ta nagodba biti sklopljena. Za Moskvu ovo nije pitanje principa nego dogovora. Ne mislim da će Moskva tvrdo i zauvek držati stranu Beogradu; možda želi više prostora oko Abhazije, možda joj se ne svidja predsednik Gruzije, Saakašvili, ima tu puno mogućnosti... Vašington će morati da bude spreman da napravi tu nagodbu da bi se postigla saglasnost u Savetu bezbednosti. Ako ne bude nove rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti, postoji mogućnost da se zemljama UN prepusti da same odlučuju o tome da li da prihvate nezavisnost Kosova. A u tom slučaju ne treba više da brinemo da li radikalne snage na velika vrata dolaze na vlast u Srbiju, već da li će radikalne snage na mala vrata doći na vlast na Kosovu. To bi moglo da dovede do ponovnog budjenja panalbanske ideje na Balkanu što je jako opasno. Problem Kosova treba rešavati na nivou Saveta bezbednosti, a u Vašingtonu na nivou Bele kuće: američki predsednik treba da odluči šta je spreman da ponudi za rešenje kosovskog pitanja. Možemo nastaviti sa statusom kvo, a to će odvesti Balkan negativnim smerom jer će kosovski Albanci potražiti podršku Albanije, Albanaca u Makedoniji, što nas ponovo vraća na budjenje ideje o Velikoj Albaniji...

Glas Amerike: Ko će biti partner medjunarodne zajednice u Beogradu pre no što se formira nova vlada, a to će, kako se očekuje, biti komplikovan i dugotrajan proces?

Server: Očekujem da će se odugovlačiti sa formiranjem vlade delimično i u želji da se odloži rešenje kosovskog statusa... Ponovni izbori bi još više odugovlačili rešenje... Beograd se nada da će uporno odlaganje rešenja navesti Albance da počine ozbiljnu grešku i pribegnu nasilju, a to je zlosrećna taktika.

Glas Amerike: Šta konkretno Srbija dobija ukoliko bi Beograd pristao, a to se ne nigde ne naslućuje, na neku vrstu uslovne nezavisnosti; i sa kakvim kosekvencama se suočava ako to jednostavno odbije?

Server: Prihvatanjem neke vrste nadziranog suvereniteta za Kosovo, Srbija bi ukolonila najveću prepreku na putu ka relativno skorom ulasku u Evropsku uniju i potpuno normalizovala odnose sa SAD... Tehnički, Srbija je spremna za Uniju. Bez rešenja prihvatljivog i za kosovske Albance, problem će trajati godinama, Srbija neće moći da normalizuje odnose sa drugima zemljama, i sa takvim problemima neće moći da udje u Evropsku uniju... A radikali će na domaćem planu nastaviti da igraju na kartu nacionalizma na svim budućim izborima kao što su to oduvek i činili.

XS
SM
MD
LG