U srži debate o novopredloženoj strategiji predsednika Buša za Irak stoji pitanje da li bi povlačenje američkih snaga, pre stabilizacije iračke vlade i snaga bezbednosti, bio katastrofalan potez, kako to on tvrdi. Neki eksperti smatraju da Amerike ne može da dugoročno utiče na situaciju u Iraku bez obzira koliko dugo njene trupe tamo ostanu i da bi konsekvence brzog povlačenja bile mnogo manje dramatične nego što to tvrdi Bušova administracija.
Objavljujući svoj novi plan, predsednik Buš je priznao da je uspostavljanje bezbednosti i stabilnosti u Iraku mnog teži zadatak nego što je očekivao i da će taj proces potrajati i nekoliko meseci posle upućivanja dodatne 21 hiljade vojnika. Prerano povlačenje snaga iz Iraka američki predsednik ocenjuje kao katastrofalan potez.
“Posledice debakla su jasne. Radikalni islamski ekstremisti će ojačati, steći nove regrute i biti u tanju da sruše umerenu vladu, izazovu haos u regionu i finansiraju naftom te svoje ambicije.”
Predsednik Buš takodje veruje da bi povlačenje pre rezultata stvorilo od Iraka utočište za teroriste i podstaklo Iran da intenzivnije radi na razvoju nuklearnog oružja. Sekretar za odbranu, Robert Gejts, izneo je još tmurniju sliku:
“Šta god neko mislio o tome kako i zašto smo se u Iraku našli u situaciji u joj jesmo, vlada rasprostanjena saglasnost da bi odustajanje od ciljeva izazvalo katastrofu koja bi proganjala našu zemlju i čitav region.”
Mnogi eksperti se slažu sa administracijom o mogućim posledicama američkog poraza u Iraku; čak i neki koji su bili protiv invazije na Irak 2003. veruju sada da je ta zemlja front u borbi protiv terorizma. Drugi pak, uključujući Dejvida Tretlera sa Univerziteta za nacionalnu odbranu, smatraju da se u tim predvidjanjima preteruje i da bi američke trupe trebalo da se povuku što pre. On ne smatra da bi taj potez imao negativne posledice po nacionalnu bezbednost i veruje da američke snage, i ako ostanu do faze prividne stabilnosti u Iraku, ne mogu da je očuvaju na duge staze.
“Frakcije i sukobi unutar iračkog društva toliko su duboki i nerešivi da Iračani nisu u stanju da formiraju efikasnu, relativno demokratsku vladu koja će služiti interesima većine naroda. Da li ste voljni da i dalje traćite novac i žrtvujete živote pokušavajući da svorite u Iraku nešto što je možda sasvim neostvarivo?
Još jedan skeptik, Ričard Klark, bivši savetnik bivšeg predsednika Klintona, a i sadašnjeg predsednika Buša, oštro kritikuje prilaz Bušove administracije tom problemu.
“Bez obzira kada se povuku američke borbene snage -- sada ili kroz sedam godina -- rezultat će biti isti: posle njihovog povlačenja, Irak će verovatno zapasti u haos.”
Medjutim, drugi stručnjaci veruju da Amerika može i mora da spreči taj haos. Medju njima je i Daniel Pletka iz instituta Amerikan enterprajz.
“Ako dopustimo da Irak potone u haos, ta država će oslabiti i postati verovatni operacioni centar Al Kaide i iranskih terorističkih plaćenika. Postaće to noćna mora.”
Daniel Pletka veruje da bi upućivanje dodatnih snaga doprinelo uspostavljanju bezbednosti i evenutalnom zbližavanju suprotstavljenih paravojnih snaga. Ali, prema anketama javnog mnjenja, to mišljenje ne deli veliki broj Amerikanaca. Šta više, sve veći broj članova Kongresa ne veruje u takvo rešenje, a medju njima ima i zakonodavaca iz predsednikove Republikanske stranke. Eksperti ukazuju da predsedniku Bušu preostaje vrlo malo vremena za ostvarenje barem izvesnog uspeha u Iraku pre nego što podrška koju ima u Kongresu i američkoj javnosti još više opadne.