Prema jednoj malo poznatoj stavki u zakonu o energiji, koji je Kongres doneo 2005. godine, od pojedinačnih država se traži da domaćinstvima i malih privrednim preduzećima dozvole da sami proizvode struju, i da višak prodaju lokalnim električnim centralama.
Za sada, relativno mali broj Amerikanaca to čini, delimično zbog toga što je Kongres prevideo finansiranje takvih alternativnih energetskih inicijativa. Sve više Amerikanaca veruje da bi to moglo da im obezbedi sigurniji izvor energije i čistiju životnu sredinu.
Mesečni račun za struju stanovnika njujorškog predgradja Long ajlend, Gordijana Rekija, iznosi svega šest dolara, a odnosi se samo na čitanje strujomera. Table sa solarnim ćelijama, koje je postavio na svojoj kući, obezbedjuju mu svu potrebnu energiju. Država Njujork i još 34 država dozvoljava privatnicima kao što je Reki, koji proizvode sopstvenu struju, da višak šalju u mrežu i da te kilovate koriste tokom zime, kada su im potrebe veće.
”Jednostavno, želeli smo da uštedimo novac. Za ugradnju smo postrošili dosta, ali kada smo napisali taj ček rekao sam supruzi: ovim smo zauvek završili plaćanje struje.“
U ovoj novoj inicijativi prednjači država Nju Džersi. Kris Kuper, izvršni direktor privatne organizacije ”Mreža za nove energetske mogućnosti,“ kaže da interes za ovakve sisteme raste brže nego što su se državni funkcioneri nadali:
”Energetska komisija ove države zatrpana je zahtevima za ugradjivanje solarnih instalacija. Tokom prvih devet meseci prošle godine ukupni kapacitet solarnih ćelija u Nju Džersiju više se nego udvostručio u odnosu na četiri prethodne godine. Morali su čak da privremeno obustave primanje zahteva kako bi mogli da obrade prethodno primljene.“
Medjutim, nisu sve od pomenute 34 države pokazale tako dobre rezultate. Mnoge od njih postavile su razna ograničenja - na primer, neke ne predvidjaju mogućnost kasnijeg korišćenja količine struje koja je vraćena u mrežu, druge imaju preterano stroge zahteve u pogledu bezbednosti i druge. Autor studije, profesor Pravnog fakulteta u državi Vermont, Majkl Dvorkin, ističe da od privatne proizvodnje struje imaju koristi i proizvodjači i električna mreža, a jedna od najvećih je smanjenje oslobadjanja štetnog ugljendioksida u atmosferu:
”Svetu je sasvim jasno, a u ovoj zemlji postaje jasnije, da je oslobadjanje ugljendioksida postalo kritično. Ako izgradimo deo sistema koji vodi računa o tome, onda je to dobro za sve nas.“
Dvorkin dodaje da pomenuti izveštaj sadrži i uporednu analizu iskustava u proizvodnji energije i izražava nadu da bi to moglo da ukaže na održive metode koje bi obezbedile pouzdanije izvore energije u budućnosti. U zaključku izveštaja preporučuje se da federalna vlada snažnije podrži programe za privatnu proizvodnju struje. Pristalice te ideje nadaju se da će promena sastava Kongresa, koju su doneli novembarski izbori, usredsrediti veću pažnju zakonodavaca na potrebu u alternativnim energetskim sistemima.