Američki predsednik Džordž Buš nastoji svim silama da zadobije podršku za svoju novu strategiju u Iraku, iako ankete javnosti pokazuju da većina gradjana veruje da se taj rat ne može dobiti.
Tokom američkog gradjanskog rata, šezdesetih godina 19. veka, predsednik Abraham Linkoln žestoko je kritikovan zbog velikih gubitaka medju vojnicima severa, koji su pokušavali da uguše pobunu u južnim državama. Ipak, Linkoln je 1864. osvojio drugi mandat, porazivši jednog od svojih bivših generala, Džordža Meklelana.
Na početku Drugog svetskog rata, predsednik Franklin Ruzvelt koristio je svoja popularna obraćanja naciji putem radija za osvajanje podrške javnosti, čak kada vesti sa fronta nisu bile dobre:
”Uskoro ćemo mi, a ne neprijatelj, biti u ofanzivnom položaju. Mi, a ne oni, pobedićemo u poslednjim bitkama, i mi a ne učinićemo na kraju mir.“
Predsednik Hari Truman suočavao se sa sličnim teškoćama tokom Korejskog rata, pedesetih godina, kada su se početne pobede na frontu pretvorile u pat poziciju:
”Koliko ih je, čak i medju onima koji su pozdravili našu odluku da branimo Koreju, zaboravilo na osnovni razlog naše akcije. Ispravno je to što smo u Koreji sada, ispravno je bilo prošlog juna i ispravno je sada.“
Šezdesetih i sedamdesetih godina, četvorica američkih predsednika morala su da se nose sa ratom u Vijetnamu, ali niko nije više stavio na kocku od Lindona Džonsona. Pod njegovim vodjstvom, sredinom šezdesetih, rat se brzo proširio, poslat je veliki broj dodatnih vojnika, sa mešovitim rezultatima na bojnom polju, i nezadovoljstvo kod kuće sve više je raslo. Marta 1968. Džonson je izazvao zaprepašćenje objavom da se neće ponovo kandidovati:
”Dok naše nade i nade sveta u mir svakodnevno rastu i padaju, ne verujem da bi trebalo da posvećujem sate ili dane svog vremena ličnim stranačkim prepucavanjima ili bilo kojim drugim dužnostima, osim ogromnog zadatka rukovodjenja vašom zemljom.“
Dok je podrška ratu u Vijetnamu opadala godinama, podrška nastojanjima u Iraku smanjila se znatno brže. Profesor Džon Mjuler, sa Univerziteta države Ohajo, proučavao je uticaj rata na javno mnjenje:
”Kada je podrška ratu u Iraku opala za 50 odsto, broj poginulih Amerikanaca bio je dve hiljade. Podrška Vijetnamskom ratu pala je za isti procenat tek kada je poginulo 20 hiljada Amerikanaca. To pokazuje da su ljudi mnogo manje spremni na žrtve u ovom ratu nego u onom u Vijetnamu.“
Po svemu sudeći, predsedniku Bušu neće biti lako da ubedi javnost u to da će povećanje broja vojnika promeniti situaciju. U najnovijim ispitivanjima, oko dve trećine anketiranih izrazilo je protivljenje tom planu, a oko 70 odsto njih ne odobrava način na koji predsednik Buš vodi rat u Iraku.