Poslednja prošlogodišnja «Podnevna diskusija» u Centru «Vudro Vilson» u Vašingtonu, bila je posvećena jednom jugoslovenskom disidentu.Izlagač Dejvid Bajnder, bivši dopisnik lista «Njujork tajms» sa Balkana, iz Istočne Evroe i Nemačke, koga je uvodničar Martin Slecinger predstavio kao jednog od najboljih poznavalaca «balkanske situacije» i novije istorije tog područja, za temu svog izlaganja je odabrao jugoslovensku ličnost koju je svojevremeno i lično poznavao. Naslov izlaganja je glasio «odišnjice prvog zatočenja ne samo prvog jugoslovenskog nego, kako je rekao, i prvog istočnoevropskog disidenta, pripremio tekst koji su objavile dve «Politike», beogradska i sofijska. Taj tekst je bio osnova njegovog izlaganja, u kojem je nastojao da razjasni kontekst svih tih istorijskih događaja započetih podizanjem optužnice protiv Milovana Đilasa – «za neprijateljsku propagandu» u tekstovima koje je Đilas redovno objavljivao «Borbi» i listu «Nova misao» koji je i osnovao. Sve ostalo je istorija, a interesantno je pomenuti da je «Podnevnoj diskusiji» prisustvovala i sestra drugog jugoslovenskog disidenta, Mihajla Mihajlova, koji je po Đilasovom izlasku iz zatvora, «nasledio» njegovu ćeliju. Iskoristili smo priliku da po završetku skupa, doajena američkog novinarstva Bajndera, podsetimo da je bio jedan od prvih koji su svojevremeno, krajem 1980-ih, objavili detalje izveštaja američke Centralne obaveštajne agencije, u kojem je predviđen raspad Jugoslavije.
Bajnder: Bio sam jedini koji je pisao o tome, pošto sam otkrio taj izveštaj, onda sam i pisao o tome…
Glas Amerike: Možete li da nam kažete nešto o tom izveštaju?
Bajnder: Od diplomate koji je u međuvremenu umro, čije ime neću da otkrijem, čuo sam da taj dokument postoji. Taj diplomata je dodao da lično ne veruje u predviđanje da će Jugoslavija da se raspadne i nestane. Pomislio sam, dobro, to jeste vest. Potražio sam i našao neke ljude koji su pročitali taj dokument, na primer u Državnom sekretarijatu, i saznao sam dovoljno da bih mogao da pišem o tome. To je sasvim jednostavno, ali, moram da kažem da to nije ‘procurilo’ do mene, kao što su neki govorili.
Glas Amerike: Zbog čega u to vreme, pre raspada Jugoslavije, nije ništa urađeno?
Bajnder: Jedan od zaključaka u toj proceni je bio da Amerikanci ne mogu ništa da urade, da nemaju moć da očuvaju Jugoslaviju. To je nešto što se ne uzima u obzir, ali mislim da je tačno. Amerikanci nisu mogli da budu veći Jugosloveni od samih Jugoslovena. Zaključak studije, odnosno procene, bio je da sile koje su držale Jugoslaviju zajedno u prošlosti, više nisu bile dovoljno jake, niti će biti u budućnosti. To je bila jednostavna poenta te procene.
Glas Amerike: Da li to ima neke veze i sa tadašnjim odnosima Evrope i Sjedinjenh Država… govorkalo se da je Nemačka delovala protivno američkim željama i namerama?
Bajnder: Nema sumnje da je Nemačka krenula odvojenim kursom. Odvojenim u odnosu na ostatak Evrope u stvari, osim Austrije. Nemci su odlučili da što pre podrže nezavisnost Hrvatske i Slovenije. Na posletku, ništa u stvari i nije bilo moguće učiniti pre nego što je pao Berlinski zid i komunistički režim počeo da se raspada. Jugoslavija se konačno i održavala zahvaljujući nekoj vrsti rivalstva Istoka i Zapada, odnosno Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza. Kada je jedan od partnera, Istok, počeo da se raspada, reson d’etre, razlog za postojanje Jugoslavije na međunarodnoj sceni je nestao. Jednostavno... Tragično.
Glas Amerike: Šta pretpostavljate da će se dogoditi sada, s obzirom da i sada postoje određeni rivaliteti – između Rusije i Sjedinjenih Država, Evrope, svi su upetljani...?
Bajnder: Rekao bih da je rivalitet Rusije i Sjedinjenih Država neprekidno postojao još od završetka Drugog svetskog rata, koji je potom zamenio takozvani Hladni rat. Neki misle da se taj rat završio negde početkom 1990-ih, ali se elementi toga nastavljaju. Na kraju krajeva, Sjedinjene Države još pokušavaju da pokupe delove bivšeg Sovjetskog Saveza, kao što su Gruzija i Ukrajina i neke druge i već su uspele u tome u pogledu baltičkih država, prebacivši ih u sferu američkih interesa... Prema tome, i dalje traje ta vrsta hladnog nadmetanja, da ne kažemo rata, jer nema pucanja ili pretnji pucanjem, ali to jeste neka vrsta hladnog suparništva.