Američki predsednik Džordž Buš odlučio je da pošalje dodatne trupe u Irak, u okviru, kako je rekao, novog puta napred. Pripremajući naciju za rat, pre četiri godine, predsednik Buš je rekao da iračko oružje za masovno uništavanje predstavlja ozbiljnu i sve opasniju pretnju:
”Naš cilj je pravedan - bezbednost zemalja kojima služimo, i mir u svetu. Naš zadatak je jasan - lišiti Irak oružja za masovna uništavanja.“
Iako je Sadam Husein izjavljivao da nema takvo oružje tadašnji predstavnik Bele kuće, Ari Flajšer, tvrdio je da je to laž:
”Predsednik Buš je rekao da Irak ima oružje za masovna uništavanja, a to su potvrdili i Toni Bler, Donald Ramsfeld i Ričard Batler, kao i Ujedinjene nacije i mnogi stručnjaci. Irak tvrdi da ih nema. Sami odlučite kome ćete verovati.“
Kada američki inspektori nisu pronašli pomenuto oružje, Bušovi politički protivnici pokušali su da, u kampanji za predsedničke izbore 2004. godine, to upotrebe protiv njega, ali je on uporno tvrdio da je bio u pravu što je napao Irak:
”Znajući ono što znam danas, iako nismo našli zalihe oružja za koje smo verovali da postoje, ipak bih doneo istu odluku.“
Pošto su ankete javnosti pokazale da podrška ratu u Iraku opada, predsednik se u kampanji udaljio od te teme i okrenuo se, kako je to nazvao, generacijskoj obavezi prema širenju demokratije:
”Dobar deo moje spoljne politike proističe iz mog dubokog ubedjenja da je sloboda božji dar svakom pojedincu i da Amerika ima odgovornost da predvodi u pomaganju ljudima da budu slobodni.“
Izabran na drugi mandat, predsednik je odbacio pozive za fazno povlačenje snaga, rekavši da će to samo ohrabriti neprijatelja, i tvrdeći da Amerikanci vode bitku da bi pobedili i da pobedjuju. Medjutim, sektaško nasilje se pogoršavalo. Jula 2006., Buš je pristao da premesti veći broj vojnika u Bagdad. Nasilje je nastavilo da se pojačava, pa je to postala centralna tema prošlogodišnjih kongresnih izbora. Uprkos Bušovoj tvrdnji da je samo njegova stranka sposobna da osigura bezbednost zemlje, glasači su dali prednost demokratima i kontrola nad oba doma Kongresa prešla je u njihove ruke. Nensi Pelosi postala je prva žena predsedavajući Predstavničkog doma:
”Američki narod izgubio je poverenje u predsednikovu politiku.“
Buš je preuzeo odgovornost za poraz na izborima i rekao da su glasači jasno izrazili nezadovoljstvo tempom napretka u Iraku, ali da nisu glasali za odustajanje od toga. Ali, kako je rekao, možda su pogrešno razumeli njegovu rešenost:
”Ostajanje na kursu znači završavanje posla, ali ne znači slepo sprovodjenje strategije ili taktike koja ne funkcioniše. Možda bi trebalo da se trudim da bolje objasnim da mi neprestano podešavamo politiku.“
Kada je u sredu objavio svoje najnovije ”podešavanje“ politike u Iraku, Buš je rekao da u ovom slučaju nije reč o samo vojnom sukobu već o odlučujućoj, ideološkoj borbi našeg vremena.