Rusija i Belorusija zauzele su čvrste pozicije u svom sporu oko transporta nafte, koji je zaustavio protok ruske nafte ka Evropi, gde se ponovo postavlja pitanje koliko je Rusija pouzdana kao snabdevač energijom? Kako za Glas Amerike iz Moskve izveštava Bil Gasperini, evropski lideri su reagovali oštrim kritikama.
Razgovori visokih delegacija Rusije i Belorusije započeli su kasno u utorak medjusobnim otpužbama. Belorusija insistira da Rusija mora da plati novu carinu od 45 dolara po toni za tranzit njene nafte preko beloruske teritorije. Rusija tvrdi da je ta carina «nelegalna» i priznaje da je prekinula isporuke nafte preko beloruske teritorije, jer je Belorusija počela da odliva naftu kao nadoknadu za carinu koju Moskva odbija da plati. Medjutim, ruski predsednik Vladimir Putin komentarisao je ceo problem pomirljivo, pozivajući dve strane na saradnju.
«Neophodno je da nastavimo razgovore sa beloruskim partnerima o rešenju naših odnosa, u vezi sa našim isporukama nafte Belorusiji i tranzitom naše nafte ka zapadnim zemljama», rekao je Putin. On je dodao da je neoophodno osigurati interese ruskih kompanija, koje će se po svemu sudeći suočiti sa izvesnim gubicima; zatim obezbediti jednak pristup prodaji nafte na inostranim tržištima i razmotriti niz mera za minimalizuju gubitaka zapadnih kupaca.
Poremećaj u ruskim isporukama nafte uznemirio je Evropsku uniju, čije mnoge članice traže da se pronadju alternativni izvori za snabdevanje energijom. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, rekao je da je ruski prekid isporuke nafte «neprihvatljiv».
«Prema našem mišljenju nije prihvatljivo da bilo zemlja snabdevač ili zemlja tranzita preduzme mere koje utiču na njihove partnere bez prethodnih konsultacija. Ovo je, naravno, pitanje koje nas zabrinjava a cela situacija doprinosi osećaju da je neophodno da hitno ojačamo našu zajedničku energetsku politiku. To je još jedan pokazatelj, ako nam je uopšte bio potreban, da nam je potrebna zajednička energetska politika. A upravo to je razlog zbog kojeg ćemo sutra predstaviti neke sveobuhvatne predloge.»
Sa time je saglasna i nemačka kancelarka Angela Merkel…
Ona kaže da podržava stav koji je izrekao Žoze Manuel Barozo, naime da nije prihvatljivo da se potezi kakve su preduzele Rusija i Belorusija, preduzimaju bez ikakvih konsultacija. Angela Merkel je dodala da takvi koraci obavezno uništavaju poverenje i da se na njima ne može graditi neometana i pouzdana saradnja. Ona je takodje istakla da će Nemačka svakako poručiti svojim ruskim partnerima, kao i Belorusiji, da su takve konsultacije minimalna norma kada se jave problemi. Kancelarka kaže da će Nemačka morati da pronadje način da smanji svoju zavisnost od ruske nafte i gasa.
To bi mogla da bude gorka pilula za ruskog predsednika Putina, imajući u vidu da Nemačka i Rusija zajedno rade na kontroverznom projektu izgradnje novog naftovoda ispod Baltičkog mora, vrednom više milijardi dolara. Rusija i Belorusija su bile bliski partneri, ali su njihovi odnosi proteklih godina sve napetiji, otkako je Moskva počela da ukida velike subvencije u sferi energetike, koje je davala bivšim sovjetskim republikama kao što je Belorusija.