Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je 1. januara preuzela rotirajuće predsedništvo nad Evropskom unijom i G- 8, ukazuje da su poboljšanje trgovinskih odnosa i povećanje investicija izmedju Evrope i Sjedinjenih Država medju njenim najvišim prioritetima. Američki analitičari navode da bi zajedničko transatlansko tržište imalo ogromne ekonomske beneficije.
Profesor Džons Hopkins univerziteta, Daniel Hamilton, kaže da transatlanska ekonomija zasenjuje sva druga globalna ekonomska poslovanja:
”To je svakako najveća ekonomska razmena na svetu izmedju dva najveća partnera: vred oko 3.75 triliona dolara i upošljava 14 miliona ljudi na obe strane Atlantika.“
Nemački kancelar Angela Merkel je na čelu zemlje koja je jedan od najvećih izvoznika u svetu i koja ima najveću ekonomiju u Evropi. U nedavnom intervjuu, kancelarka Merkel je navela da će pospešenje ekonomskog partnerstva izmedju Sjedinjenih Država i Evropske unije biti centralni cilj nemačkog mandata na čelu Unije. Profesor Hamilton navodi da Angela Merkel ne predlaže nove sporazume o slobodnoj trgovini već jedinstveno transatlansko tržište koje bi imalo zajedničke regulative:
”Na trgovinu otpada oko 20 odsto trasaltanske ekonomske razmene. Transaltansku ekonomiju mahom pokreće priliv investicija. To partnerstvo se razlikuje od bilo kog drugog u svetu. U američkoj saveznoj državi Teksas ima više evropskih investicija nego što ima američkih investicija u Japanu i Kini skupa.”
Geri Litman, podpresednik za Evropu i Evroaziju u američkoj Trgovinskoj komori koja predstavlja američki privatni poslovni sektor, kaže da je predlog Angele Merkel trebalo davno primeniti:
”Sjedinjene Države i Evropska unija ne mogu da uzimaju naše izvrsne ekonomske odnose zdravo za gotovo; moramo imati pravnu osnovu za medjusobno investiranje, trgovinu i, što je još važnije, ekonomske regulative. Potrebne su nam nove zajedničke regulative o prozivodnji na našem transatlanskom tržištu.“
Studije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj ukazuju da bi sinhronizacija osnovnih regulativa u Evropi i Sjedinjenim Državama povećala za skoro jedan odsto bruto nacionalna proizvod na obe strane. A to na praktičnom primeru znači da bi svaka osoba u Americi i Evropi ostvarila tokom svog radnog veka jednu dodatnu godišnju zaradu. Hamilton sa Džons Hopkins univerziteta kaže da bi inicijativa kancelarke Merkel stavila transatlansku ekonomiju na čelo globalizacije:
”Zar ne bi trebalo da mi, Sjedinjene Države i Evropa, još jednom stanemo rame uz rame i utremo put globalnoj ekonomiji? U suprotnom, alternativa je veći protekcionizam i konkurencija izmedju Amerike i Evrope na mestima poput Kine, Indijie, Koreje. Zar ne bi trebalo da razmišljamo kako da se zajedno suočavamo sa globalizacijom s obzirom da smo medjusobno tako duboko povezani?“
Geri Litman i drugi iz Američke trgovinske komore kažu da bi jedinstveno transatlansko tržište doprinelo većem kvalitetu proizvoda i finansijskih transkacija:
”Skupa sa Evropskom unijom mi smo ogroman deo globalnog tržišta. Ukoliko se Sjedinjene Države i Evropska unija slože o kvalitetu, transparentnosti i regulativama uveravam vas da će ostatak sveta slediti naš primer.“
Mada na obe strane Atlantika ima kritičara te ideje, američki Senat je prošlog meseca jednoglasno odobrio rezoluciju kojom se usvaja koncept transatatlanskog tržišta. A mnogi stručnjaci smatraju jedinstveno transatlansko tržište verovatnim možda već u idućoj deceniji.