Zvaničnici iračkog sektora energetike ulažu napore da obnove postrojenja naftne industrije, dok saboteri nastavljaju da nanose štetu naftovodima i drugim objektima.
Pobunjenici često napadaju naftovode i postrojenja iračke naftne industrije. Oštećenja od sabotaža otežavaju napore da se obnovi naftna industrija koja je jedan od najvažnijih sektora iračke ekonomije. Irak trenutno proizvodi samo dva i po milina barela nafte dnevno što je daleko ispod potencijala zemlje. Irački ministar za naftu, Husein al-Šahristani, želeo bi da izmeni tu situaciju.
«Naš sadašnji plan je da povećamo proizvodnju nafte tokom narednih pet godina na četiri do četiri i po miliona barela nafte dnevno.»
Al-Šahristani se nada da će ubrzo sklopiti dogovore sa vodećim stranim naftnim kompanijama i da će moći da upotrebi njihovu modernu tehnologiju kako bi omogućio zemlji da realizuje svoj potencijal.
Medjutim, bivši irački ministar za naftu, Isam al-Čalabi, kaže da su zbog loše bezbednosne situacije sve strane kompanije, osim nekoliko manjih, napustile zemlju.
«Nijedna prava kompanija, bilo domaća ili strana, u ovoj situaciji neće biti voljna da investira u Irak.»
Al-Čalabi dodaje da vodeće medjunarodne naftne kompanije, poput Ekson-Mobila ili Šela, obeshrabruje i neizvesnost u pogledu predloženih iračkih zakona koji će regulisati naftnu industriju. Političku situaciju komplikuje i neravnomeran raspored zaliha iračke nafte. Veći deo zaliha nafte nalazi se u južnom delu zemlje, nastanjenom uglavnom šiitima, od kojih se neki zalažu za autonomiju njihove oblasti. Pored toga, nafta postoji i u severnom delu Iraka, gde žive pretežno Kurdi, koji već imaju visok stepen autonomije. Smatra se da u centralnom delu zemlje, nastanjenom pretežno sunitima, koji su upravljali zemljom pod Sadamom Huseinom, ima relativno malo nafte.
Sve grupe se zalažu za usvajanje zakona koji bi im obezbedili pristup ovom ključnom prirodnom bogatstvu zemlje. U novom iračkom ustavu stoji da nafta pripada svim Iračanima, ali svaka grupa tu odredbu tumači na svoj način. Kurdske vlasti su već potpisale ugovore sa manjim naftnim kompanijama koje tragaju za novim zalihama nafte. Irački ministar za naftu al-Šahristani izjavio je da bi takvi ugovori trebalo da budu odobreni od strane centralne vlade, ali je to navelo premijera Kurdistana, Načirvana Barzanija, da zapreti otcepljenjem kurdske oblasti od ostatka Iraka. Američki državni sekretar, Kondoliza Rajs, je tokom svoje poslednje posete Iraku nastojala da izgladi taj spor prilikom susreta sa predsednikom Kurdistana, Masudom Barzanijem.
«Kada se radi o prihodima od nafte, mi smo u skladu sa ustavom, za poštenu raspodelu tih prihoda za čitav Irak.»
Kurdski lider nije ponovio pretnju svog kolege u javnosti, ali skupština kurdske oblasti radi na sastavljanju novog zakona o nafti, a sličnim poslom bavi se i centralna vlada.
Nije jasno da li će ti zakonski dokumenti doprineti razrešenju spora izmedju centralne i vlade kurdske oblasti i da li će će pomoći da se smanje nesuglasice izmedju sunita i šiita. U nedavnom izveštaju američke dvostranačke Studijske grupe za Irak ocenjeno je da je ravnopravna raspodela prihoda od nafte od ključnog značaja za nacionalno izmirenje u Iraku. Eksperti smatraju da bi razjašnjenje pravnog statusa stranih naftnih kompanija moglo da pomogne Iraku da privuče strane stručnjake i tehnologiju u nastojanjima da obnovi naftnu industriju. Irak je nedavno otvorio i neka nova naftna postrojenja, medju kojima i ovu rafineriju u Nadžafu, uz stroge mere obezbedjenja.
«Ova rafinerija bi mogla da proizvodi 30 hiljada barela dnevno,» kaže ovaj irački inženjer.
Ukoliko politički spor bude rešen, a bezbednosna situacija poboljšana, mnogi eksperti smatraju da bi Irak mogao da proizvodi i do šest miliona barela dnevno. Bivši ministar za naftu al-Čalabi kaže da trenutne visoke cene nafte znače da bi oporavljena industrija nafte mogla da donese Iraku i do stotinu milijardi dolara godišnje što bi bilo dovoljno da se obnovi naftni sektor i da se finansira obnova većeg dela Iraka.
