U svetu u kome nema beba, svako novorođenče moglo bi da bude ključno za budućnost čovečanstva. To je motiv mračnog, ali vrlo moćnog trilera, čiji je ko-scenarista i reditelj Meksikanac Alfonso Kuaron.
Godina je 2027. Bez logičnog objašnjenja, globalni prirodni priraštaj je nula i mogućnost da će biti poslednja generacija na Zemlji doprinosi da ljudi polako gube razum. Teroristi ruše vlade, verski fanatici pričaju o sudnjem danu, a očajne izbeglice talasima prelaze granice, da bi se na kraju opet našle zatvorene u kampovima.
U Engleskoj, u ovoj relativno bliskoj budućnosti, preki zakon sprečava da haos zavlada zemljom. Dok dobro naoružane trupe patroliraju ulicama, saopštenja podsećaju javnost da "Engleska ide napred". U međuvremenu, vlada distribuira pilule za samoubistvo, onima koji više ne mogu da izdrže. U središtu svega ovoga je tužni birokrata Tio koji uz dozu oklevanja postaje čuvar budućnosti, koja se nalazi u telu mlade izbeglice iz Afrike po imenu Ki:
Kada Tio želi da ode, Ki otkopčava svoju odrpanu haljinu i pokazuje mu stomak.
Jedna grupa iz podzemlja angažuje Tia da otprati Ki na sigurno mesto, koje svi zovu 'Projekat čovečanstva'. Naravno niko nije siguran da takvo mesto postoji, ali se svi nadaju da će na vreme otkriti šta nije u redu i ispraviti grešku.
Osnov za film «Children of Men» bio je roman engleskog pisca P. D. Džejmsa iz 1992. godine, ali scenarista i reditelj Alfonso Kuaron kaže da ova adaptacija za veliki ekran odražava sliku današnjeg sveta.:
«Od samog početka, sva ta neplodnost za mene je više nego išta bila metafora. Želeo sam da napravim film u kome glavni junak prolazi kroz situacije u kojima se ne oseća ugodno i sigurno. Za mene su bila važna opažanja o temama koje oblikuju našu sadašnjost. Onda, na kraju, dok on prolazi kroz sve te situacije, publika treba da odluči da li ima nade, pošto je bila svedok sveta u kome sada živimo. Ukoliko uzmete sve u obzir, film je u stvari o gubitku nade. Nada prestaje da bude realnost za ljude i lik koga ja igram, Tio, predstavlja sve to».
Klajv Oven tumači ulogu Tia i takođe ne vidi film kao neku futurističku bajku, već kao relevantan, čak urgentan, komentar današnjice:
«Ljudski duh je u stanju beznađa. Tio je digao ruke, ništa nema smisla … i onda odjednom budi se nova nada. Tio se ponovo uključuje u sve to kao ljudsko biće i ponovo ima razloga da se bori. Mogu da polemišem sa svakim ko tvrdi da je ovo bledi, mračni prikaz budućnosti, jer svako može da se poistoveti sa tom situacijom. Za mene je ovaj film relevantniji od mnogih koji se dešavaju u sadašnjosti».
Mlada debitantkinja Kler-Houp Ešitej igra trudnu Ki, a u filmu se pojavljuju još i Džulijen Mor, kao vođa pobunjenika, koja zbog svoje prošlosti sa Tiom angažuje upravo njega za opasnu misiju, i Majkl Kejn, kao stari prijatelj koji doprinosi da Tio ponovo počne da mari za ono što se dešava.
Reditelj Kuaron kaže da je politička debata o stvarnim svetskim pitanjima koje je uključio u film – dobrodošla. Bilo da se radi o ilegalnoj imigraciji ili uskraćivanju prava u ime bezbednosti. Međutim, ono što mu se ne dopada je oznaka koja se često koristi da opiše njegov film.
«Ne dozvoljavam da se za «Children of Men» kaže da je priča koja poziva na oprez, jer za to više nema vremena. Sada ima vremena samo za transformaciju, i da pokušamo da ispravimo ono u čemu god smo pogrešili».
Film je snimao Emanuel "Čivo" Lubezki, česti saradnik i blizak prijatelj reditelja Alfonsa Kuarona.