Najvažnija tema proteklih izbora bilo je nezadovoljstvo birača ratom u Iraku i činjenicim da se kraj tog sukoba još ne vidi. Stoga nema sumnje da će Irak apsolutno dominirati američkom spoljnom politikom u narednom periodu. Predsednik Američkog konzervativnog saveza, Dejvid Kin, kaže da su demokrate izvukle veliku korist od izbora, ali da su nasledile i deo tog problema:
”Kao rezultat kupili su deo tog rata i sada imaju i deo odgovornosti, ali nemaju stav o tome i ne znaju šta da rade sa tim problemom.“
Predsednik Instituta za naprednu politiku, Vil Maršal, smatra da su već sami izbori doveli do nekih krupnih spoljnopolitičkih promena:
”Ovi izbori nisu bili glasanje za demokratsku alternativu, već glasanje protiv rezultata republikanske vladavine, sa Irakom u vrhu te liste. Zbog toga administracija sada prikuplja i drugačija gledišta. Ja već vidim da na republikanskoj strani počinje vrlo korozivna debata o tome ko je izgubio Irak. To je ključalo već oko godinu dana, a sada će izbiti na površinu.“
Kako izgleda, ideoloških rasprava biće mnogo i u Republikanskoj i u Demokratskoj stranci. Ali spoljna politika zahteva pragmatička rešenja, pa se postavlja pitanje da li će na kraju prevagnuti ideologija ili pragmatizam? Vil Maršal smatra da je pragmatizam već počeo da pobedjuje:
”Javnost je već zbunjena. Ona ne veruje da Bušova administracija ima plan za uspeh u Iraku, ali takodje nije prijemčiva za za ideju da bi trebalo jednostavno da odustanemo od naših odgovornosti prema iračkom narodu i našim bezbednosnim interesima i ostavimo za sobom situaciju koja bi bila veoma nepovoljna za Sjedinjene Države.“
Medjutim, Dejvid Kin kaže da javnost ne bi trebalo da tumači rezultate izbora kao plebiscit o spoljnoj politici jer, kako kaže, stvar je mnogo komplikovanija:
”Mislim da ulazimo u period u kome će - ako sve bude funkcionisalo i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu - dve stranke biti u stanju da malo bolje saradjuju. U suprotnom, biće novih medjustranačkih prepucavanja.“
Vil Maršal smatra da su izbori pokazali da stranačka politika ne može večito da bude odvojena od ideologije:
”Mislim da je Bušova administracija suviše dugo to sprovodila, zahvaljujući velikim prednostima koja su im donosila pitanja nacionalne bezbednosti. Ali druga pitanja nisu rešavana, republikanci su previše trošili, nisu se hvatali u koštac sa velikim problemima i zaglibili se u Iraku. Ovi izbori bili su trenutak polaganja računa.“
Za sada, američka i svetska javnost još iščekuju najavljeni govor predsednika Buša u kome će, kako je rekao, izneti svoju novu strategiju za Irak. Prema nekim izveštajima, taj plan mogao bi da obuhvati privremeno povećanje broja američkih vojnika u toj zemlji.