Koreta Skot King, supruga borca za građanska prava Martina Lutera Kinga Džuniora, preminula je 31. januara. Tokom 1950-ih i ’60-ih, ona se rame uz rame sa svojim suprugom borila za rasnu jednakost. Kada je on 1968. ubijn, gospođa King je nastavila njegov san o jednakosti. Uspešno se izborila za uspostavljanje državnog praznika u spomen na njenog supruga i osnovala Kingov memorijalni centar u Atlanti, koji širi njegovo nasleđe. Koreta Skot King je imala 78 godina.
Beti Friden je takođe bila borac za prava, ali drugog segmenta populacije. Ona je 1963, svojom knjigom «Tajanstvo žene», pomogla uspostavljanje modernog feminističkog pokreta. U toj knjizi, Fridenova je dovela u pitanje ulogu žene u modernom društvu kao isključivo domaćice. Bila je i koosnivačica Nacionalne organizacije žena. Umrla je 4. februara, na svoj 85. rođendan.
Uzvišeni položaj Slobodana Miloševića kao srpskog vođe tokom 1980-ih i ’90-ih, daleko je od njegovog ponižavajućeg završetka. Milošević je prošlog marta umro sam u ćeliji Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu. Tokom njegovog burnog predsednikovanja, Jugoslavija se raspala. Srbi u Bosni i Hercegovini su pokušali da uspostave svoju državu – isterujući ili ubijajući nesrbe. To je taktika koju su Miloševićeve trupe primenile i u Hrvatskoj i, kasnije, na Kosovu. Do poslednjeg dana, Milošević je tvrdio da je isključivo uzvraćao na agresiju na svoje srpske sunarodnike. U trenutku smrti, u 64. godini, suđenje Miloševiću nije bilo završeno.
Oleg Kasini je bio najpoznatiji po dizajnu odeće za bogate i slavne, posebno za neke od najglamuroznijih holivudskih glumica tokom 1940-ih i ’50-ih. Njegova najpoznatija mušterija je verovatno ipak bila prva dama Džeki Kenedi, supruga bivšeg američkog predsedika Džona Kenedija. Kasini je umro 19. marta, u svojoj 92. godini.
Abu Musab al-Zarkavi je bio dinamični, neuhvatljivi vođa pobunjenika u Iraku. Zaštitni znak ovog Jordanca je bilo nasilje: bombardovanje, ubijanje i pogubljivanje. Surova Zarkavijeva taktika je brzu američku invaziju na Irak 2003, pretvorila u iscrpljujuću bitku protiv pobune. Uprkos tome što je poginuo u američkom vazdušnom napadu početkom juna, njegova baština u Iraku je i dalje prisutna, u vidu bombaških napada i sve šireg jaza između sunita i šiita. Zarkavi je imao 39 godina.
Iznenadna smrt međunarodne televizijske zvezde Stiva Irvina, početkom septembra, bila je šokantna i dirljiva. Irvin je stekao međunarodnu slavu na televiziji, smrtonosnim majstorijama sa opasnim životinjama, naročito krokodilima. Njegov tragično kratki život je prekinut ubodom žinovske raže u srce, tokom snimanja dokumentarnog filma u Australiji. Nedelju i po dana posle smrti, hiljade njegovih obožavatelja u Australiji su čekale na kiši, po celu noć, da bi dobile ulaznicu za memorijalnu službu, kao završno svedočanstvo njegove popularnosti. Irvin je umro 4. septembra u svojoj 44. godini.
Bivši južnoafrički predsednik Piter Bota, umro je u 90. godini. Bota je predvodio belačku vladu Nacionalne partije od 1978. do ’89, nastavljajući eru aparthejda. Tokom njegovog predsednikovanja, Južnoafrička Republika je pretrpela najstrašnije rasno nasilje i međunarodnu izolaciju. Aparthejd je u Južnoafričkoj Republici ukinut 1993, a pet godina kasnije, Komisija za istinu i pomirenje, koju je uspostavila vlada Nelsona Mandele, proglasila je Botu krivim za teško kršenje ljudskih prava. Bota je izbegao kaznu zahvaljujući oronulom zdravlju i poslednje godine života je proveo u izolaciji. Umro je 31. oktobra.
Američki filmski režiser Robert Altman je tokom 1970-ih razvio svoj jedinstveni i uticajni filmski stil. U filmovima poput antiratne komedije «MASH», 1970, svoj veliki glumački ansambl je podsticao na improvizacije i dijaloško preklapanje. U drugoj polovini 1970-ih, njegovi filmovi su izašli iz mode i kod kritičara i kod publike. Međutim, 1992. se vratio filmom «Igrač», satirom o filmskom biznisu. Njegov poslednji film, «A Prairie Home Companion», počeo je da se prikazuje u maju. Altman je umro u novembru, u svojoj 82. godini.
Pjer Žemajel, libanski ministar industrije, ubijen je u svom automobilu 21. novembra. Žemajel je bio antisirijski orijentisan i potomak jedne od najuglednijih hrišćanskih porodica u Libanu. Postao je ministar industrije 2005, kada su antisirijske frakcije postigle ključne pobede na izborima. Njegova nasilna smrt je povećala zategnutost između prosirijskih i antisirijsiih frakcija u Libanu. Strahuje se da bi to moglo da dovede do pada demokratski izabrane vlade. Žemajel je imao 34 godine.
Bivši pripadnik ruske službe bezbednosti, Aleksandar Litvinjenko, umro je kao što je i živeo – kontroverzno i misteriozno. Krajem 1990-ih, Litvinjenko je kritikovao vlast u Rusiji, posebno Federalnu službu bezbednosti, koju je u to vreme vodio sadašnji ruski predsednik Vladimiri Putin. Litvinjenko je istraživao ubistvo jedne ruske novinarke u trenutku kada se razboleo od trovanja radijacijom posle posete baru jednog londonskog hotela. Umro je 23. novembra, od trovanja radijacijom, ali ne pre nego što je za svoje ubistvo optužio predsednika Putina. U istragu Litvinjenkove smrti se uključio i Interpol, istragu koja se proširila od Britanije, gde je 2000. zatražio azil, na Rusiju i Nemačku. Litvinjenko je imao 43 godine.