2006. je bila teška godina u Iraku, sa eskalacijom nasilja i sektaških sukoba, kao i povećanjem broja civilnih žrtava. Sve to je rezultiralo porazom Republikanske stranke predsednika Buša na kongresnim izborima u novembru, povlačenjem sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda sa položaja i opsežnim preispitivanjem američke politike u Iraku.
Od kako su Amerikancima predvodjene trupe izvršile invaziju na Irak 2003. godine, koalicione snage su suočene sa terorističkim napadima grupa poput Al Kaide i pobunom mahom sunitskih muslimania i gnevnih sledbenika bivšeg diktatora Sadama Huseina. Pa ipak, napisan je novi ustav i održan niz izbora koji su u aprilu rezultirali prvom demokratski izabranom vladom. Medjutim, tokom četiri meseca, koliko je iračkim političkim liderima bilo potrebno da se slože o sastavu vlade, desio se dogadjaj koji je znatno obeležio razvoj situacije u ovoj godini. Naime u februaru, sunitski pobunjenici su u bombaškim napadima teško oštetili džamiju Askirija u Samari. Pomoćnik američkog državnog sekretara, Piter Rodman, rekao je da su tim napadom sunitski ekstremisti ostvarili ono što nisu uspeli da postignu tokom pobune koji traje već dve godine.
”Strategijski uspeh u Iraku merio se, po mom mišljenju, političkim procesom koji su pobunjenici bezuspešno ali uporno pokušavali da poremete. Tragedija Iraka je da su pobunjenici u februaru u Samari postigli ono što bi se moglo zvati delimičnim strategijskim uspehom -- izazvali su novi ciklus sektaškog nasilja.“
Prema ovomesečnom izveštaju Pentagona, nasilje je rezultiralo oštrim povećanjem napada na iračke civile. Taj trend je nastavljen, posebno u Bagdadu, uprkos neznatnom povećanju prisustva američkih trupa i većih sposobnosti iračkih bezbednosnih snaga. U istom izveštaju se priznaje da novi irački premijer, Nuri Al Maliki, nije uspeo da navede frakcijske lidere da obuzdaju paravojne snage, otmičare i odrede smrti. U avgustu je komandant američkih oružanih snaga na Bliskom istoku, general Džon Abizaid, rekao Kongresu da su u Iraku stvoreni uslovi koji mogu da sunovrate zemlju u gradjanski rat. Mnogi analitičari veruju da se to već desilo. Kao rezultat toga, početkom godine formirana je grupa od deset bivših američkih funkcionera sa zadatkom da prouče šta Sjedinjene Države mogu da učine da bi ponovo uspostavile red i mir u Iraku, stabilizovale vladu i stvorile uslove za povlačenje američkih trupa. U decembru je Studijska grupa za Irak izdala jezivu evaluaciju, koju je podvukao i kopredsedavajući Li Hamilton:
”Situacija u Iraku je ozbiljna i pogoršava se.“
Ista grupa je preporučila da misija američkih trupa bude izmenjena kako bi fokus bio na obuci iračkih snaga, zatim da iračka vlada postavi kamen temeljac nacionalnom izmirenju i krene ka tom cilju, i da Sjedinjene Države započnu regionalni dijalog o Iraku, uključujući razgovore sa Iranom i Sirijom. U istom izveštaju se navodi da bi, ako tim faktorima bude udovoljeno, povlačenje trupa možda bilo moguće 2008. godine. Taj izveštaj, koji je izazvao kontroverziju, samo je jedan od mnogih dokumenata -- pored izveštaja Stejt Departmenta, Saveta za nacionalnu bezbednost i visokih američkih vojnih funkcionera -- koje predsednik Buš koristi u svojoj reviziji američke politike. Predsednik se takodje konsultuje sa novim sekretarom za odbranu Robertom Gejtsom i drugima dok se kreće ka odluci koja se očekuje u januaru.
”2006. je bila teška godina za naše vojnike i za irački narod.“
Predsednik Buš kaže da je spreman da sasluša ideje o novim taktikama, ali da neće promeniti svoje ciljeve.
”U novu godinu ulazimo svesni izazova u Iraku i savršeno svesni svog cilja. A on je i dalje slobodan, demokratski Irak koji sobom može samostalno da upravlja, da se brani i održava, i koji je saveznik u ovom ratu protiv terora.“
Funkcioneri za sada ne navode koje opcije predsednik favorizuje, ali predlozi obuhvataju sve -- od krakoročnog povećanja američkih trupa u Iraku do relativno brzog i čak nedoložnog povlačenja. Predsednik Buš je izrazio uverenje da SAD mogu da izgube rat u Iraku jedino ako se povuku pre dovršenogposla. A to se, tvrdi on, neće desiti.