Linkovi

Izraelsko-palestinsko pitanje ključ za mirovni proces na Bliskom istoku


Traganje za mirom u tom regionu bilo je i jedan od najvažnijih ciljeva administracije predsednika Džimija Kartera 1970-ih godina. Više od dve decenije nakon što je pomogao u postizanju mirovnog sporazuma izmedju Izraela i Egipta, za šta je dobio i Nobelovu nagradu za mir, bivši predsednik se ponovo pozabavio problemima Bliskog istoka svojom najnovijom knjigom «Palestina: mir, a ne aparthejd». Knjiga je izazval kontroverzu zbog kritike politike predsednika Buša, pa čak i optužbe za plagijat. Ipak, predsednik Karter, inače demokrata, nada se da će njegova knjiga doprineti da se američka javnost bolje upozna sa palestinskim pitanjem. U intervjuu za Glas Amerike, Karter je naglasio da je veoma razočaran stanjem na Bliskom istoku.

Trenutak koji je definisao spoljnu politiku predsednika Kartera –jeste mirovni sporazum Egipta i Izraela, zaključen u Kemp Dejvidu 1979. godine. U sporazumu su naznačeni i načini za uspostavljanje palestinske države i nastavak mirovnog procesa u regionu. Medjutim, predsednik Karter kaže da su se te nade izjalovile proteklih godina.

«U proteklih šest godina, otkako je Bil Klinton napustio položaj, nije učinjen ozbiljan napor da se ostvari mir izmedju Izraela i Palestinaca. Ceo muslimanski svet smatra da SAD imaju potpuno pristrasan stav prema tom pitanju i da kao vlada ne vode računa o sudbini Palestinaca.»

Predsednik Buš je nedavno odgovorio na optužbu da njegova administracija ne čini dovoljno da bi unapredila mirovna nastojanja Izraela i Palestinaca U odgovoru na novinarsko pitanje predsednik Buš je ponovo potvrdio svoju predanost rešenju izraelsko-palestinskog sukoba, zasnovanom na koegzistenciji dve države.

«Državni sekretar Kondoliza Rajs je veoma angažovana na tom pitanju. Ona predano radi na tome. Koliko god bismo želeli da nametnemo rešenje. Važno je da se shvati da Izraelci i Palestinci moraju da prihvate odgovornost i da moraju da prihvate odredjeni sporazum.»

Zabrinutost oko palestinskog pitanja je glavni motiv najnovije Karterove knjige - Palestina: mir, a ne aparthejd», inače 21. knjige koju je objavio. On kaže da mu njegove knjige omogućavaju da se oglasi oko važnih pitanja.

«Glavna stvar je da mi one pružaju forum u pogledu kontroverznih pitanja, kao što je palestinsko, i priliku da privučem pažnju čitalaca, kao i slušalavca i gledalaca putem intervjua o knjigama.»

Medjutim, ova knjiga je pokrenula kontroverzu zbog upotrebe reči «aparthejd» u naslovu. Predsednik Karter ipak smatra da ta reč adekvatno označava način na koji Izrael tretira Palestince na okupiranim teritorijama. Izrael je odbio da pregovara sa palestinskom vladom koju predvodi Hamas, zbog odbijanja tog pokreta da prizna Izrael i odrekne se nasilja. Izraelska vlada ističe da ima pravo da se brani od palestinskih raketnih i terorističkih napada. Centar «Simon Vizental», jevrejska grupa za ljudska prava, takodje je osudio predsednika Kartera zbog toga što je napustio objektivnost i što bez ustezanja, kako je rečeno, deluje kao zagovornik palestinske stvari.

«Palestinci su užasno progonjeni od strane Izraelaca. Oni su lišeni osnovnih ljudskih prava i to je činjenica koja je poznata, ali se o njoj ne razgovara u ovoj zemlji. U Izraelu se o tome vodi intenzivna debata svakog dana. U Evropi i drugim delovima sveta to pitanje je dobro poznato i shvaćeno i o njemu se bar govori. Ali, u SAD ta debata je potpuno odsutna i to je razlog zbog kojeg sam napisao ovu knjigu,» kaže Karter.

Karterova knjiga našla se u centru pažnje i iz drugog razloga. Profesor na univerzitetu «Emori» u Atlanti i stručnjak za Bliski istok, Kenet Stajn, podneo je ostavku na položaj u Karterovom centru zbog knjige i navodno optužio Kartera za plagijat i činjenične greške. Medjutim, Karter objašnjava da njegova knjiga prikazuje patnje Palestinaca od osnivanja jevrejske države 1948. godine do sukoba u Libanu proteklog leta. Predsednik Karter se dugo zalagao za pravo Izraela na postojanje na Bliskom istoku. Medjutim, on je istovremeno žestok kritičar nedavno podignutog zida koji razdvaja delove Izraela od Zapadne obale. On kaže da je posle brojnih poseta Bliskom istoku došao do zaključka da većina Izraelaca podržava povlačenje sa palestinskih teritorija u zamenu za trajni mir.

«Medjutim, zbog toga što je manjina izraelskih lidera želela da zauzme i drži palestinsku zemlju, mirovna nastojanja su blokirana,» navodi Karter.

U knjizi «Palestina: mir, a ne aparthejd,» Karter kaže da bi SAD zajedno sa Rusijom, UN i EU trebalo da sprovedu plan Bušove administracije poznat kao «Mapa za mir» .Bivši predsednik Džimi Karter koji ima 82 godine rešen je da nastavi da se zalaže za mir na svetskoj sceni. On namerava da napiše još dve knjige koje bi trebalo da budu objavljene sledeće godine.

XS
SM
MD
LG