Linkovi

Sve veći broj medija dolazi pod kontrolu mas-medijskih korporacija


Uz izuzetak jedne radio i tv mreže u SAD, svi američki mediji su u privatnom vlasništvu. Medjutim, proteklih decenija, vlasništvo nad medijima se menjalo i sve veći broj medija dolazi pod kontrolu nekoliko mas-medijskih korporacija, od kojih su se neke udružile i formirale još veće konglomerate.

Pre 50 godina, mnogi američki listovi i lokalne radio i tv stanice imali su i lokalne vlasnike. Prema Džefriju Dvorkinu, iz «Komiteta angažovanih novinara», to više nije slučaj.

«Postoji pet velikih korporacija koje su vlasnici većine medija u Americi. One su pod stalnim pritiskom da obezbede sve veće profite svojim akcionarima.»

Kompanija Ganet, sa sedištem u Virdžiniji, vlasnik je 98 listova i 118 tv stanica u SAD. «Clear Channel Communications», sa sedištem u San Antoniju u Teksasu, vlasnik je 39 tv i više od 700 radio stanica, od kojih su neke konkurenti na lokalnim tržištima. Dvorkin prihvata da mediji, kao i sve druge poslovne kompanije, moraju da nastoje da ostvare profit, ali dodaje da su mediji ipak poseban slučaj i da u demokratskom sistemu imaju posebnu odgovornost.

«Mislim da profit ne bi trebalo da bude jedini motiv koji pokreće kvalitetno novinarstvo. Mediji imaju obavezu da informišu ljude kao gradjane i da obezbede da oni budu adekvatno upoznati sa pitanjima koja su za njih važna, u svojstvu članova svojih zajednica i gradjana svoje zemlje i sveta, kako bi mogli da donose odluke na osnovu valjanih informacija.»

Potpredsednik «Vašington Posta», Ben Bredli, smatra da su problemi u vezi sa vlasništvom nad medjima preuveličani. Bredli primećuje da danas u Americi ima mnogo više medija nego kada je počeo da se bavi novinarstvom 40-ih godina prošlog veka. Proteklih godina došlo je do prave eksplozije novih specijalizovanih magazina, kablovskih tv stanica i internet informativnih servisa. Bredli, medjutim, priznaje da se broj dnevnih listova smanjio. Pre šest godina, Vašington je imao četiri veća dnevnika. Danas ima samo dva. Razlog zbog kojeg su mnogi dnevni listovi širom Amerike ugašeni je što nisu bili profitabilni.

«Morate da budete uspešan biznis. Ako gubite milion dolara godišnje, što je bio slučaj sa 'Vašington Postom' pre nešto više od 20 godina, vaša dalja egzistencija zavisi od odluke bogatog vlasnika. Mislim da je 'Vašington post' postao mnogo bolji list otkako je počeo da stvara profit.»

Medjutim, mada su spajanja medijskih korporacija poboljšala profitabilnost, njihov uticaj na kvalitet novinarstva je otvoreno pitanje. Džefri Dvorkin iz «Komiteta angažovanih novinara» primećuje da danas u Americi ima manje ljudi koji se bave izveštavanjem nego pre 20-ak godina, i da, generalno, ima daleko manje nezavisnih medija.

«Postoji iluzija da imate izbor u pogledu onog što možete da vidite na televiziji i čujete na radiju, ali u stvari ima manje nezavisnih medija koji zaista neguju nezavisno novinarstvo nego ranije.»

Drugi analitičari primećuju da smanjenje budžeta za pokrivanje vesti navodi mnoge medijske organizacije da smanje izveštavanje iz inostranstva zbog čega je za Amerikance teže da dobiju kvalitetne analize o medjunarodnim zbivanjima. Glas Amerike finansira američka vlada, ali on može da emituje radio i tv program samo u inostranstvu. U drugim zemljama, kako navodi saradnik vašingtonskog instituta «Brukings», Stiven Hes, mediji pod kontrolom vlada su mnogo češća pojava.

«U većem delu sveta, vlade su neposredni vlasnici vodećih tv i radio stanica, dok su listovi često glasila političkih stranaka. U poredjenju sa tim, glavni američki mediji su u mnogo većoj meri proizvod tržišta.»

Nezavisno od vlasništva nad medijima, standard američkog novinarstva je da izveštavanje treba da bude što tačnije i nepristrasnije.

XS
SM
MD
LG