Međunarodna organizacija za migraciju saopštila je da se na migrante tokom ratova prečesto ne obraća pažnja. U okviru obeležavanja Dana migranata, Međunarodna organizacija za migracije naglašava potrebe i položaj migranata u kriznim situacijama.
Međunarodna organizacija za migraciju procenjuje da u svetu ima oko 195 miliona ljudi koji su preseljeni, ali da se, uprkos njihovom doprinosu globalnoj ekonomiji, malo pažnje posvećuje migrantima u vreme sukoba. Na primer, letošja evakuacija državljana zapadnih zemalja iz Liban, tokom rata između Izraela i Hazbolaha, privukla je svetsku pažnju. Međutim, međunarodna organizacija navodi da je svet posvetio malo pažnje desetinama hiljada migranata čije zemlje nisu imale novac da im pomognu da odu. Portparol organizacije Žan-Filip Šozi kaže da je ta agencija pomogla da više od 11 hiljada migranata napusti Liban. Većinom su to bile žene iz Azije i Afrike koje su radile kao kućne pomoćnice.
«Problem koji smo imali tada bio je da najpre napravimo spisak sa konzularnim vlastima Filipina, Bangladeša, Etiopije, Gane, mnogih zemalja, spisak tih migranata. Zato što su neki od njih izgubili putne isprave ili su im putne isprave i pašoš konfiskovani. Zatim je trebalo da budemo sigurni da su oni medicinski sposobni za putovanje. A morali smo naravno da organizujemo i logistiku evakuacije».
Šozi je rekao da je Mđunarodna organizacija za migraciju napravila sličan plan za migrante koji su tokom rata otišli u Jordan iz Iraka, kao i za one koji su 2003, pobegli od nasilja u Liberiji i Obali Slonovače. On naglašava da je relativno lako pomoći visoko kvalifikovanim migrantima i onima koji imaju novac. Međutim, ljudima koji rade obične poslove, najčešće je potrebna pomoć da odu. Zbog toga je, kaže Šozi, Međunarodna organizacija za migracije zatražila uspostavljanje Fnda za hitnu evakuaciju koji bi, kako je objasnio, raspolagao sa oko 2 i po miliona dolara za hitne situacije.
«Ideja je da se omogući pomoć što brže, jer situacija može da bude veoma, veoma teška. I mi osećamo da moramo da rešimo potrebe migranata. Taj novac bi nam omogućio, na primer, da povežemo logistiku operacije. To bi nam omogućilo da obezbedimo medicinsku pomoć pri evakuaciji i takođe, što je veoma važno, da obezbedimo neku vrstu pomoći za reintegraciju migranata koji se evakuišu».
Žan-Filip Šozi kaže da je migrantima potrebna pomoć i kada se vrate kući, naglasivši da je za radnika migranta veoma traumatičan povratak praznih ruku.