U neobičnom, istorijskom gradiću Lisburgu u državi Virdžiniji, sačuvana je vlastelinska Kuća «Dodona», dom jedne od najvažnijih ličnosti prošlog veka, čoveka koji je pomogao obnovu Evrope posle Drugog svetskog rata.
Kuća «Dodona» je dom čoveka koga je Vinston Čerčil nazvao najvećim Amerikancem 20. veka, dom Džordža Maršala. Za njega se kaže da je oličenje američke transformacije od palanačke izdvojenosti do globalnog značaja.
Tokom karijere, Maršal je služio u dva svetska rata i pod osam američkih predsednika. Bio je jedini profesionalni vojnik kome je dodeljena Nobelova nagrada – 1953. Ali Rejčel Tomson, direktorka obrazovnog programa u «Dodoni», kaže da se Maršal verovatno najviše pamti po planu u čijem je pravljenju i sprovođenju pomogao kao državni sekretar u administraciji predsednika Trumana 1947 – Maršalovom planu za obnovu Evrope posle Drugog svetskog rata.
«Narod u Evropi ga pamti po tome i mi ovde otvaramo vrata svim gostima koji dođu u ‘Dodonu’, a dolaze ljudi iz Nemačke, dolaze iz Holandije, iz evropskih zemalja koje su dobijale pomoć preko Maršalovog plana. Često dolaze u ovu kuću sa suzama u očima. Kažu da ne bi preživeli bez Maršalovog plana, tako da vidimo da je on bio pravi američki heroj u svetu», kaže ona.
Rođen u Juniontaunu u Pensilvaniji, 1880, Maršal je postao vojnik i državnik koji je, kako kaže Rejčel Tomson, ostavio neizbrisiv trag u američkoj istoriji.
«Diplomirao je na Virdžinijskom vojnom institutu i posle diplome je polagao test za posao u Armiji Sjedinjenih Država. 1. septembra 1939, postao je načelnik Generalštaba američke Armije, što znači da je nadzirao celu američku Armiju, što je bio prilično zamašan zadatak u vreme Drugog svetskog rata. A onda je, 1944, postao jedan od malog broja generala Armije», kaže Rejčel Tomson.
Na vrhuncu karijere, okružen pažnjom, Džordž Maršal je sa suprugom Ketrin počeo da traži mesto gde će provesti starost, kaže Kristi Lalir, pomoćnica direktora u «Dodoni».
«Gospodin Maršal se osećao kao da su živeli u akvarijumu, zaista nisu imali nikakvu privatnost, pa su tražili mesto gde mogu malo da se sklone, možda da provedu neki vikend», kaže ona.
Ketrin Maršal je 1941. pronašla kuću u Lizburgu u podnožju Blu ridž planina, kroz koju nas vodi Kristi Lalir.
«Sada smo u holu doma Maršalovih, holu Kuće ‘Dodona’... To je objekat iz 18.veka, sa dva kasnija dodatka. Ovakav hol je vrlo tipičan za arhitekturu iz tog perioda, u kojoj se sobe nižu oko centralnog prostora», kaže ona.
Od rasporeda nameštaja do boje i dizajna tapeta, sve u kući je obnovljeno prema originalu. Da bi očuvala Maršalov legat, Međunarodna fondacija Džordž Si Maršal je 1999. započela četvoroetapni projekat restauracije. Projekat je započeo konzervacijom i restauracijom eksterijera, da bi se potom prešlo na obnovu enterijera, koja obuhvata i novi dizajn poda u trpezariji - da bi izdržao svakodnevne posete velikog broja ljudi. Kristi Lalir kaže da posetioci mogu da steknu sliku o Maršalovoj skromnosti – u njegovoj spavaćoj sobi, najmanjoj prostoriji u celoj kući, nameštenoj veoma jednostavno.
«Nije mu bilo potrebno mnogo za život, imamo samo jedan veći komad nameštaja, osim kreveta, a to je ova komoda sa fijokama u kojoj je držao košulje.»
U svojim memoarima pod naslovom «Zajedno», Ketrin Maršal se seća kako je njen suprug, po povratku u Kuću «Dodona» iz razrušene Evrope posle drugog svetskog rata, rekao da je to «prava kuća, posle 41 godine lutanja». Maršal je na imanju najviše voleo dve stvari – baštu i biblioteku, u kojoj je i proveo najviše mirnih trenutaka proučavajući svetsku politiku.
Sada, gotovo pola veka otkako je kao državnik promišljao o svetu na ovoj klupi, legat Džordža Maršala i dalje traje, baš kao i mirisi koji se šire iz ovog rascvetalog vrta.