Linkovi

Demokrate i republikanci pokušavaju izvući pouke sa nedavnih izbora


Obe vodeće političke stranke u Sjedinjenim Državama pokušavaju da izvuku pouke nakon nedavnih izbora na kojima su demokrate osvojile većinu u oba doma Kongresa, posle 12 godišnje kontrole republikanaca nad tim zakonodavnim telom.

I dok demokrate, nakon novembarskih izbora, imaju puno razloga za slavlje, republikanci trezveno razmišljaju o tome šta je pošlo kako ne treba. Karlin Bouman je analitičar javnog mnjenja u vašingtonskom Institutu American Enterprise. Ona kaže da demokrate sada beleže ozbiljnu podršku birača koji su tokom proteklih godina podržavali republikance.

”Regionalno - demokrate su osvojile većinu glasova na srednjem zapadu prvi put u poslednjih deset godina. Od četiri regije, republikanci su zadržali prednost samo na jugu. Većina u veoma važnim američkim predgradjima (koja čine 47 posto izbornog tela), glasala je, po prvi put od 1992. godine za demokrate. Birači iz ruralnih krajeva, koji su važna grupa za republikance, ponovo su, ali sa veoma malom razlikom u glasovima, pružili podršku republikancima. “

Republikanci i dalje imaju uporište na jugu, gde su demokrate prethodnih godina uživale veoma ograničenu podršku. Medjutim, demokrate su ohrabrene dobicima u predelu Stenovitih planina, na zapadu zemlje, gde broj hispanskog stanovništva rapidno raste. Obe stranke se slažu po jednom pitanju. Rezultati kongresnih izbora označavaju pomak balansa u Vašingtonu, kako u zakonodavnoj tako i u izvršnoj grani vlasti. Leri Sabato je direktor Centra za politiku na Univerzitetu države Virdžinije.

”To su bili jedni od najznačajnijih kongresnih izbora nakon Drugog svetskog rata, kao i oni iz 1994. godine, kad su sličnu pobedu odneli republikanci tokom Klintonove administracije. Takve se stvari ne dogadaju često, a kad se dese znače da javnost šalje snažnu poruku.“

Stručnjaci kažu da je najvažniji deo te poruke nezadovoljstvo ratom u Iraku. To je stav koji su političari obe stranke jasno osetili tokom izborne kampanje. Republikanac Majkl Stil je izgubio u trci za senatsko mesto države Merilend.

”Izborno telo se veoma jasno oglasilo. Ja već godinu dana govorim da je javnost ogorčena i da administracija i Republikanska stranka moraju da se izjasne o izvesnim pitanjima ili ćemo u suprotnom platiti ogromnu cenu, koju smo na kraju i platili.“

Medjutim, kontrola demokrata u Kongresu ne znači da će one imati zadnju reč u Vašingotnu. Demokrate imaju neznatnu većinu i pretnja veta od strane predsednika Buša još uvek ima izvesnu težinu. Neki stručnjaci veruju da će politički umerenjaci iz obe stranke igrati ključnu ulogu u predstojećim zakonodavnim bitkama. Norman Ornstin, politički stručnjak u Institutu American Enterprise, kaže da još uvek postoji znatan broj centristički nastrojenih zakonodavaca i da će demokratski lideri u Predstavničkom domu i Senatu - Hari Rid i Nensi Pelosi - sve vreme morati to da imaju na umu. Sa svoje strane republikanci već razmišljaju o tome kako bi, na narednim izborima, mogli da ponovo pridobiju podršku umerenih i nezavisnih birača. Tom de Frank je šef vašingtonskog dopisništva lista New York Daily News i čest gost Glasa Amerike:

”Pitanja terorizma i bezbednosti u zemlji zbilja su imala odjeka u američkom biračkom telu, posebno 2002. godine, a u manjoj meri i 2004. godine. Pomoćnici u Beloj kući su tvrdili da će se to, ako se desilo dva puta, desiti ponovo. Ovog puta to nije bio slučaj. “

U svetlu izborne pobede, već raste pritisak javnosti na demokrate da od januara, kad preuzmu kontrolu u Kongresu, ispune obećanja data tokom izborne kampanje. Anketa dnevnika USA Today i organizacije Galup, sprovedena nakon izbora, ukazuje da 61 posto ispitanika žele da demokrate imaju više uticaja na smer nacije no predsednik Buš. Medjutim, većina anketiranih takodje veruje da će demokrate tokom naredne dve godine povećati poreze, dok je oko polovina anketiranih skeptična povodom obećanja demokrata da će dovesti u red kongresnu etiku i smanjiti nacionalni budžetski deficit.

XS
SM
MD
LG