Linkovi

U Stokholmu dodela Nobelovih nagrada


Amerikanci su dobili 4 od 6 ovogodišnjih nagrada. Novinar Glasa Amerike Debora Blok nedavno je razgovarala sa nekima od dobitnika u oblasti nauke o njihovom radu – od uzbudljivih otkrića u genetici, do novog pogleda na početak univerzuma.

Ljudi se odavno pitaju kada je nastao univerzum – kako su nastale galaksije, odakle dolaze zvezde. Većina naučnika se slaže sa onim što je poznato kao Teorija velikog praska – pre skoro 14 milijardi godia, deo univerzuma koji danas možemo da vidimo, bio je širok samo nekoliko milimetara. Takav je bio sve dok nije prešao iz vrelog, gustog oblika u ređi i mnogo hladniji kosmos.

Naučnici Džon Mater i Džordž Smut osvojili su Nobelovu nagradu za fiziku - za pronalazak novih dokaza da se Veliki prasak uistinu dogodio. Smut je profesor fizike na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju.

«Sada imamo nešto što svi mogu suštinski, globalno da prihvate kao nešto provereno, razumno – priču o nastanku univerzuma možete da razmatrate i testirate», kaže Smut.

On i Mater su bazirali svoja otkrića na merenju onoga što se naziva radijacijom tamne mase – ostatka ranije radijacije u univerzumu. Tu radijaciju mere instrumenti koji se nalaze na satelitu nazvanom Kobi. Prema Teoriji velikog praska, univerzum se proširuje uz postepeno smanjenje toplote od radijacije tamne mase. Mater sarađuje sa Centrom za svemirske letove «Godard», Američke agencije za istraživanje svemira, čije je sedište u državi Merilend.

«Merenje spektra je u osnovi potvrdilo da je Teorija velikog praska u stvari najbolja teorija koju imamo za poreklo univerzuma – da je ceo danas poznati univerzum potekao od mase ne veće od loptice za golf, pre oko 13 milijardi i 700 miliona godina. Pomoću satelita Kobi, videli smo tople i hladne mrlje u toj radijaciji, u toj gustoj promenjivoj masi koja je ostala posle Velikog praska. Verujemo da su upravo iz toga nastale galaksije i mnoštvo galaksijskih oblika zahvaljujući kojima postojimo», kaže Mater.

Krejg Melo i Endrju Fajer dobitnici su Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu. Obojica su genetičari koji su otkrili ćelijski mehanizam koji – gašenjem pojedinačnih gena - može da kontroliše količinu genetičkih informacija. Poznat kao interferentna ribonukleinska kiselina, taj mehanizam može da se pronađe kod biljki, životinja i ljudi. Fajer je profesor genetike na Univerzitetu Stenford.

«Postojali su dokazi o ovoj veoma snažnoj biološkoj sili, koja je u stvari mogla da ugasi gene i pitanje je bilo šta izaziva to gašenje. Tragali smo za time i ustanovili smo da je to veoma posebna, jedinstvena struktura», kaže Fajer.

Kontrolisanjem genetičkih informacija, interferentna ribonukleinska kiselina može da proizvede odbranu od virusa i kontrolu gena koji izazivaju bolesti kao što je rak. Kreg Melo, istraživač na Medicinskom fakultetu Masačusetskog univerziteta, nada se da će interferentna ribonukleinska kiselina postati jedna od metoda za kontrolu bolesti u budućnosti.

»To neće odmah da bude široko pristupačan lek. To neće biti lek za sve. Biće efikasno samo u određenim slučajevima, na početku. I mislim da ne treba previše da se nadamo u pogledu njegove istinske potencijalne kliničke upotrebe. Ali mislim, veliki sam optimista», kaže Krejg Melo.

Džordž Smut smatra da će Amerikanci, ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade u oblasti nauke, uticati na mlade koji bi hteli da postanu naučnici.

«To će ohrabriti veći broj mladih. Ali ako posmatrate globalno, videćete da je nauka u mnogim zemljama sve razvijenija i da postaje sve impresivnija u Kini i Indiji.»

Džordž Smut kaže da sada radi na novom naučnom istraživanju – da bi saznao šta se dogodilo pre Velikog praska.

XS
SM
MD
LG