Na mnogim medjunarodnim konferencijama iztražuju se specifični ekološki problemi sa kojima je suočena naša planeta, poput suše, gubitka bioraznolikosti, prenaseljenosti i preteranog ribarenja. Na drugim konferencijama istražuju se opasnosti u vazduhu koji udišemo i vodi koju pijemo. Medjutim, retko se naučnici i političari okupljaju da diskutuju o svim tim problemima odjednom.
Evo nekih procena koje možda ne biste želeli da čujete: do 2050. godine oko dve milijarde ljudi bi mogle biti pogodjene desertifikacijom uglavnom zbog klimatskih promena. Za manje od 20 godina, do dve milijarde ljudi bi moglo biti suočeno sa nestašicom vode. Zagadjenost vazduha godišnje usmrti preko milion i po ljudi u Aziji. To su neki od najsumronijih statističkih podataka koje su naveli stručnjaci koji su se okupili na nedavnom sastanku u Parizu da bi se pozabavili budućnošću ljudske vrste i naše planete. Taj sastanak, čiji je domaćin bio UNESCO - prvi je skup koji se pozabavio brojnim ekološkim problemima i njihovom medjusobnom povezanošću. Naučnici ne razmatraju samo opipljive uzroke ekološke degradacije već takodje moralnu odgovornost prema našoj planeti - da tako kažemo ekološku etiku. Senegalski filozof Sulejman Bašir Dianj objašnjava:
”Ekologija nije samo nauka o čovekovoj sredini, već je velikim delom stav ljudskih bića prema prirodi... Etički stav koji bi trebalo da zauzmemo kao ljudska bića prema prirodi i drugim vrstama, srž je našeg ekološkog razmišljanja.“
Medjutim, stručnjaci navode da je etika često zapostavljana u ekološkoj debati. Drugi problem je to što se medjunarodne agencije poput Ujedinjenih nacija često u jednom trenutku bave samo jednim delom ekološke slagalice kaže Žerom Bende, koji je pomogao da se organizuje konferencija UNESCO-a. Na sastanku u Parizu okupili su se neki od vodećih svetskih ekologa i političara iz brojnih disciplina. Učesnici su se složili da je važno saradjivati na brojnim pitanjima poput uništenja šuma, bioraznolikosti, pomanjkanja vode i načina za smanjenje njenog korišćenja. Ta saradnja je u porastu. I dok naučnici i političari tragaju za boljim rešenjima ekoloških problema, Asit Bisvat lider Centra trećeg sveta za korišćenje vode, kaže da oni takodje moraju da se pozabave onim što je već postignuto:
”Kako je moguće da Pnom Pen u Kambodži, čijim izvorima vode rukovodi javni sektor ima bolji menadžment, nego privatni sektor u Francuskoj ili Engleskoj. Niko nije čuo za uspeh Pnom Pena. Pa ipak, pre 12 godina taj grad je gubio 70 posto svoje vode zbog lošeg menadžmenta. Sada su ti gubici smanjeni na osam posto.“
Ovo je posebno dobra lekcija kaže Bisvat, za gradove poput Nju Delhija i Bankoka, gde do 60 posto vode nikada ne stigne do potrošača zbog lošeg menadžmenta ili lošeg vodovoda. Poruka konferencije bila je da će ono što će se desiti na našoj planeti zavisiti od toga koliko važnosti mu pripisujemo danas. Ministri za ekologiju u mnogim zemljama na primer i dalje se bave i drugim sektorima. Stručnjaci navode da moramo više da vrednujemo čovekovu sredinu da bi mogli da je spasemo.