Linkovi

Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina pozvane u Partnerstvo za mir

  • VOA

Čelnici država članica Zapadne vojne alijanse, okupljeni na samitu u Rigi, pozvali su danas Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu da pristupe programu NATO-a Partnerstvo za mir.

"Imajući u vidu dugoročnu stabilnost Zapadnog Balkana i uvažavajući napredak koji su do sada ostvarile Bosna i Herecegovina, Crna Gora i Srbija, danas smo pozvali ove zemlje da se pridruže Partnerstvu za mir", objavljeno je u saopštenju lidera su lideri NATO-a poslije samita u Rigi.

Partnerstvo za mir (PfP) je program praktične bilateralne saradnje između članica tog programa i NATO-a. Omogućava zemljama "partnerima" da sa Zapadnim vojnim savezom izgrade poseban odnos, birajući same prioritete te saradnje.

Partnersvo za mir u vojnim krugovima nazivaju još i "predvorjem NATO-a", mada su članice tog programa i neke države koje nisu izrazile spremnost za pridruženje Alijansi, poput Uzbekistana i Bjelorusije.

Članice PfP-a su 20 država iz Evrope, Centralne Azije i regiona Kavkaza.

Do poziva trima zapadnobalkanskim državama došlo je i pored najava da će zbog činjenice da su Mladić i Radovan Karadžić i dalje na slobodi ostati u čekaonici još izvjesno vrijeme. Promjena stava Alijanse uslijedila je nakon što su SAD, Velika Britanija i Holandija ublažile svoj stav da Srbija i BiH pokažu punu saradnju sa Haškim tribunalom, prije bilo kakvog povezivanja sa Alijansom.

Generalni sekretar NATO-a, Jap de Hop Shefer rekao je da NATO od BiH i Srbije očekuje "da u potpunosti sarađuju sa Haškim Tribunalom", naglašavajući kako će poziv iz Rige “pomoći proces približavanja balkanskog regiona evroatlanskoj porodici.”

Pojašnjenje iz Pariza

Francuska je odmah objavila da poziv Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori da se pridruže programu Partnerstvo za mir ne znači da je umanjen zahtjev za punu saradnju tih država sa Haškim tribunalom. "Namjera NATO je bila da se pošalje pozitivan znak i da se ohrabre reforme koje se sprovode u tim zemljama. To ne znači slabljenje zahtjeva kada je u pitanju saradnja sa Medjunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju", rekao je portparol francuskog ministarstva inostranih poslova Žan-Batist Matei.

Najavio je da će biti uspostavljen "mehanizam za praćenje" saradnje Srbije i BiH sa Tribunalom u Hagu, što će imati i "eventualne posljedice na učešće tih zemalja u Partnerstvu za mir".

Službeni Pariz oglasio se nakon što je glavna tužiteljka Tribunala u Hagu Karla del Ponte izrazila je "žaljenje i razočarenje" zbog poziva koji je upućen zapadnobalkanskim zemljama.

Inače, Alijansa je sa samita u Rigi, takođe pozdravila napore koje ulažu Albanija, Hrvatska i Makedonija i saopštila da će 2008. godine, zemlje koje budu ispunjavale stroge kriterijume NATO-a, biti pozvane da postanu članice Saveza.

EU odluku NATO prihvatila sa odobravanjem

U EU je odluka NATO lidera u Rigi prihvaćena sa odobravanjem, i prepoznata kao podsticaj narednim koracima država regiona prema euro-atlantskim integracijama.

Medju prvima od evropskih zvaničnika je na odluku NATO samita u Rigi da se u Partnerstvo za mir pozovu Srbija, BiH i Crna Gora, reagovao visoki predstavnik EU, Havijer Solana. On toplo pozdravlja odluku NATO lidera. Ova odluka, po njemu, prepoznaje napredak koji je proteklih godina načinjen na polju bezbjednosti i donosi važan podsticaj u konsolidaciji napora na snažnijoj neophodnoj modernizaciji i demokratizaciji oružanih snaga.

Ovim se takodje otvaraju nove mogućnosti za tri zemljje da se uključe u medjunarodnu vojnu sradnju i učestvuju u gradnji medjunarodnog mira i stabilnosti.

Za Solanu je odluka NATO lidera iz Rige je još jedan, važan korak u nastojanju država Zapadnog Balkana da se oslobode nasljedja prošlosti i nastave sa procesom pridruživanja euro-atlantskoj saradnji".

Briselski politički analitičari su uvjereni da NATO pozivnica, posebno Srbiji i BiH, ne znači potvrdu već učinjenog, već podsticaj da se nastavi sa reformama odbrane ali i saradnje sa Hagom što bi trebalo da znači skori trenutak u kojem više neće biti haških bjegunaca koji se skrivaju na teritoriji tih država. Uz ovo, nije nevažna činjenica da odluka dolazi pred izbore u Srbiji i daje značajnu prednost demokratskim, evropski opredjeljenim snagama u zemlji.

Beograd: Odlična vest za gradjane, vojsku i državu

Najviši zvaničnici vlasti u Beogradu izrazili su zadovoljstva zbog poziva za pristupanje Srbije programu Partnerstvo za mir (PZM), upućenog danas sa samita šefova država i vlada NATO u Rigi.

Državni zvaničnici Srbije mišljenja su da će ulazak u PZM biti samo prvi korak u nastavku približavanja Srbije Evropskoj uniji.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je prijem Srbije u PZM "odlična vest za gradjane, vojsku i državu".

"Neizvršavanje haških obaveza je razlog zbog kojeg nismo do sada bili u PZM. Medjutim, niko ne sme da pomisli da smo ovim prijemom rešili problem saradnje sa Haškim tribunalom", naveo je Tadić u saopštenju.

Tadić je istakao da "Srbija mora da okonča taj problem i da svi optuženi za ratne zločine moraju da se nadju u Haškom tribunalu".

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da prijem u program PZM pokazuje da se proces evropskih integracija Srbije nastavlja, i da ohrabruje u trenutku kada se Srbija svim pravnim sredstvima bori za očuvanje svog integriteta i suvereniteta.

"Kao članovi Partnerstva za mir mnogo smo sigurniji u tome da će celovitost Srbije biti očuvana, i da će Kosovo i Metohija ostati u Srbiji sa odgovarajućom visokom, suštinskom autonomijom", rekao je Koštunica tokom posete Bogdanju. Prema njegovim rečima, isto bi trebalo postupiti i u slučaju pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Koštunica je istakao da bi želeo da odluka o pristupanju Srbije Partnerstvu za mir "deluje zarazno i na druge koji su prethodno postavljali uslov".

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković izrazio je očekivanje da će prijem u PZM "otvoriti vrata" za nastavak pregovora o stabilizaciji i priključivanju Srbije Evropskoj uniji.

"To je i jasna poruka retrogradnim političkim snagama u Srbiji da povratka u prošlost neće biti", rekao je Drašković agenciji Beta. On je dodao da će prijem Srbije u Partnerstvo podstaći direktne strane investicije, ekonomski razvoj i modernizaciju Vojske Srbije.

Ministar odbrane Srbije Zoran Stanković ocenio je da će prijem Srbije u PZM ubrzaće ostale integracione procese i povećati strane investicije u zemlji, ocenio je danas

On je na konferenciji za novinare izrazio očekivanje da će Srbija preko Partnerstva i NATO moći da se priključi Evropskoj uniji. Prema njegovim rečima, prijem u Partnerstvo za mir je potvrda evroatlantske budućnosti Srbije. "Krajni cilj je da budemo članica EU i demokratska država koja će svojim gradjanima obezbediti bolji život". rekao je Stanković.

Podgorica: Zadovoljstvo vlasti i opozicije

Crna Gora će savjesno i odgovorno ispunjavati obaveze koje proizilaze iz članstva u Partnerstvu za mir, kazao je crnogorski predsjednik Filip Vujanović, reagujući na informaciju iz Rige.

Vujanović je kazao da je zadovoljan pozivom Crnoj Gori da postane članica PzM, navodeći da je ta odluka dokaz dobrih učinika reforme crnogorske vojske.

“Crna Gora je formirala sve oblike demokratske i civilne kontrole Vojske. Za 2,5 godina za blizu 60 odsto smanjen je broj zaposlenih bez ikakvih socijalnih problema i omogućeno da se značajan iznos iz budžeta usmjeri za ekonomske i socijalne fondove”, kazao je Vujanović.

On je podsjetio da je u Crnoj Gori ukinuta regrutna i obaveza služenja vojnog roka, kao i da su uspostavljene “brojne i sadržajne međunarodne bezbjednosne komunikacije”.

Vujanović je ocijenio da je Crna Gora nakon te odluke “imala obavezu da intenzivira reforme”, kao i da je njihov kontinuitet nužan u svim oblastima, uz modernizaciju Vojske i poboljšanje materijalnog statusa oružanih snaga.

Vujanović je ocijenio da su osim bezbjednosnih, značajni i ekonomski efekti poziva za članstvo Crne Gore u PzM.

“Poznato je da su sve države ulaskom u PzM povećale investicioni ciklus ulaganja i da je izvjesno da će to biti slučaj i sa Crnom Gorom”, rekao je on.

Vujanović je kazao da je prijemom u PzM Crna Gora ispunila važan uslov za integraciju u Evropsku uniju.

Odluku NATO-a pozdravili su i premijer Željko Šturanović i šef diplomatije Milan Roćen. Poziv za članstvo u NATO programu Partnerstvo za mir pomoći će Crnoj Gori da ubrza evropske integracije, a stranim investitorima da steknu bolju sliku o njoj, rekao je predsjednik Skupštine Ranko Krivokapić.

On je novinarima u parlamentu kazao da je izvjesna budućnost Crne Gore u NATO i evropskim integacijama, kao i da se prijemom u PzM potvrdio "rad Republike i pravilan sud sticanja nezavisnosti".

“Potvrdilo se da je Crna Gora zaslužila mjesto u klubu sigurnih i povlašćenih zemalja kolektivne bezbjednosti”, kazao je Krivokapić.

On je komentarišuću prijem Srbije i Bosne i Hercegovine u PzM, rekao da Crna Gora želi da svi u regionu što brže idu ka Evropskoj uniji.

Odluka o pozivu za prijem u Partnerstvo za mir je ohrabrujuća, ocijenio je lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević. On je kazao da prijem Crne Gore nije bio sporan, već regionalni pristup:

“U svakom slučaju ohrabrujuća i pozitivna odluka koja pokazuje da je Crna Gora krenula ispravnim putem i da ima dobro definisane strateške prioritete”, kazao je Medojević novinarima u Skupštini.

On je rekao da sada ostaju poslovi koje se tiču reforme sektora bezbjednosti, civilne kontrole nad vojskom i policijom i borbe protiv organizovanog kriminala.

Socijalistička narodna partija pozdravila je poziv Crnoj Gori za pristupanje u Partnerstvo za mir. Funkcioner SNP-a Velizar Kaluđerović je ocijenio da je poziv Crnoj Gori iznenadio i najodgovornije funkcionere u Crnoj Gori.

“To doživljavam kao njihovo očigledno i iskreno priznanje da Crna Gora nije poziv sama zaslužila, posebno izgradnjom institucija, normativnom infrastrukturom u oblasti bezbjednosti”, kazao je on.

“Preovladao je očigledno interes međunarodnih institucija i organizacija za stabilnost u regionu i to je dobro”, ocijenio je Kaluđerović.

On je rekao da je bilo dobro ako bi Crna Gora u narednom periodu aktivnostima opravdala povjerenje koje joj međunarodna zajednica ukazuje.

Podrška Martiju Ahtisariju

NATO će nastaviti da pomaže izgradnju kosovskih institucija i promoviše političke procese na Kosovu.

U saopštenju koje su potpisali lideri članica Alijanse, posle dvodnevnog samita u Rigi, navodi se da je misija Kfora, koja ima mandat Ujedinjenih nacija, odigrala presudnu ulogu u održavanju bezbednosti i da će "NATO i dalje biti spreman da brzo reaguje na svaku pretnju bezbednosti".

“NATO će imati ulogu u implementaciji bezbednosnih propisa i blisko će saradjivati sa stanovništvom Kosova, Evropskom unijom i ostalim medjunarodnim činiocima kako bi se unapredila stabilnost i izgradio sistem bezbednosti na Kosovu koji je demokratski kontrolisan i etnički reprezentativan”.

Poseban značaj NATO pridaje implementaciji standarda u pogledu prava manjina i zaštiti istorijskih i verskih lokacija, te borbi protiv kriminala i korupcije.

"Potpuno podržavamo specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija u njegovom naporu da okonča proces", saopštili su NATO lideri i pozvali sve strane da konstruktivno saradjuju sa specijalnim izaslanikom.

NATO je zatražio od učesnika u političkom procesu na Kosovu da pokažu fleksibilnost u iznalaženju rešenja, kao i da usvoje medjunarodne standarde i učestvuju u institucijama. Naglašeno je da bi zajednički napori trebalo da rezultiraju sporazumom koji bi unapredio stabilnost jugoistočne Evrope, kao i povećao izglede celog regiona za integraciju u evroatlantske institucije.

XS
SM
MD
LG