Linkovi

NATO i Avganistan – tenzije u transatlanskim odnosima


Talibanska pobuna i pogoršanje situacije u Avganistanu, po svemu sudeći, biće prioritet tekućeg samita NATO-a u Rigi. Predsjednik SAD će od evropskih saveznika tražiti da pojačaju svoje vojne i finansijske izdatke, kako bi se obuzdalo nasilje, jer od situacije u Avganistanu, smatraju mnogi analitičari, zavisi budućnost NATO-a i američko-evropskih bezbednosnih odnosa.

Vrhovni komandant NATO-a, američki general Džejms Džons, nedavno je potvrdio da je misija u Avganistanu rizičnija i komplikovanija, nego što se očekivalo. Ako NATO ne uspe u Avganistanu, mnogi stručnjaci predvidaju da će se SAD okrenuti selektivnim koalicijama u cilju unapredjenja sopstvene bezbednosti, što bi – u konačnom - moglo da potkopa funkcionisanje NATO-a, koji je, do sada, prošao kroz nekoliko uspešnih transformacija.

Od 1990-tih, NATO je proširio članstvo da bi stabilizovao bivše komunističke zemlje u centralnoj Evropi, doprineo je okončanju rata na Balkanu i pružio ruku prijateljstva Rusiji. Medjutim, direktork Centra za spoljnu politiku u fondaciji Heritidž, Hele Dejl kaže da bi neuspeh prve vojne operacije NATO izvan starog kontrinenta mogao da pocepa alijansu.

“Možda sve baš i ne zavisi od toga da li će NATO uspeti u Avganistanu, ali to je svakako važan izazov. SAD su već u Iraku obrazovale ”koaliciju voljnih“ što bi, na žalost, moglo da umanji relevantnost NATO-a. Međutim, Evropljani možda još više sumnjaju u vrijednost NATO-a, posebno ako se ima u vidu pad poštovanja prema američkom vođstvu, koje NATO na svoj način oličava.”

Prema jednoj nedavnoj anketi u Americi i 12 evropskih zemalja, podrška NATO-u jača u SAD, ali opada na Starom kontinentu. Džon Glen, direktor za spoljnopolitičke odnose u nemačkom Maršalovom fondu, koji je sproveo istraživanje, kaže da je podrška NATO-u u Evropi, u poslednje 4 godine opala sa 70 na 55 odsto i da je zabrinjavajuće to što je najveći pad popularnosti Alijanse zabeležen u zemljama koje su ranije smatrane jakim partnerima – Nemačkoj, Poljskoj i Turskoj.

Razloge ta to, kaže Glen, trebalo bi tražiti u razočarenju američkom spoljnom politikom, posebno kada je reč o ratu u Iraku, kao i činjenici da mnogi Evropljani na NATO gledaju kao na produženu ruku Vašingtona.

Dobra vest je da anketa pokazuje da i Amerikanci i Evropljani dele stav o tome šta predstavlja globalnu opasnost. Loša vest je, kaže Džon Glen, što drugačije vide odgovor na te opasnosti.

“Izazovi za Amerikance i Evropljane odnosi se uglavnom na upotrebu sile. Saveznici su saglasni da bi, kada je reč o Iranu, trebalo nastaviti diplomatsku akciju. Vrlo je malo onih koji zagovaraju vojnu opciju. Međutim, kada ih upitate, šta učiniti ako diplomatska nastojanja budu neuspešna, Amerikanci su mnogo skloniji upotrebi vojne sile. Ako do toga dođe, mogli bi se suočiti sa problemima.”

Džon Glen dalje kaže da Evropljani zagovaraju politički, umesto vojnog pritiska i da favorizuju rešavanje kriza unutar multilateralnih institucija. Amerikanci su skeptični prema tim institucijama i, posebno kada je američka nacionalna bezbednost ugrožena, spremni su na vojnu akciju i po cenu da je sprovedu unilateralno.

Stiven Sabo, ekspert za NATO na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins, veruje da jedan broj evropskih saveznika ne razume povezanost dugoročnih bezbednosnih interesa Evrope i vojnih operacija u dalekim zemljama, kao što je Avganistan.

“U istočnoj Evropi, deo zemalja se priključio Alijansi da bi se zaštitio od Rusije. Te zemlje sada gledaju kako se NATO sve više udaljava od Evrope i angažuje u misijama koje ne razumeju. Jedan poljski političar je nedavno rekao da ”čak ni Rusi od Poljaka nisu zahtevali da se bore u Avganistanu, kada su bili tamo.”

Sabo, međutim, ističe da većina zapadnoevropskih država ima realističniju sliku bezbednosnih prioriteta na Starom kontrinetu.

«To se može videti u nešto čvršćem stavu u pregovorima sa Teheranom i odnosu prema terorizmu u Evropi. Dok se Evropa širi, njeni neposredni susjedi postaju relativno nestabilne države u kojima su pravila različita. Tako da je sve izraženija potreba evropske oružane sile – realnost»

Prema mišljenju većine stručnjaka, ako NATO od evrocentrične organizacije ne izraste u globalnu organizaciju, transatlanskim partnerima će biti sve teže da se dogovore o tome kako će reagovati na izazove 21. veka. Robert Hanter, savetnik u korporaciji Rend i bivši američki ambasador u NATO-u, kaže da očekuje da NATO, nakon samita u Rigi promijeni fokus svog djelovanja.

”Na tom samitu bi trebalo da čuju nove ideje u domenu energetske bezbednosti, domaće bezbednosti i odnosima sa Evropskom unijom. NATO i EU mnogo toga moraju zajedno da odrade, posebno u procesima izgradnje država – poput Avganistana ili Iraka ”.

Ambasdor Hanter smatra da će Samit u Rigi rezultirati podrškom misiji u Avganistanu, a biće razmotreno i globalno partnerstvo sa Australijom, Novim Zelandom, Japanom i Južnom Korejom – državama koje već učestvuju u nekim anti-terorističkim operacijama Severnoatlanskog saveza.

XS
SM
MD
LG