Linkovi

Virdžinija – destinacija za savremene lovce na blago


Iz generacije u generaciju, zlato ne prestaje da fascinira ljude. Čuvena «zlatna groznica» sredine 19. veka odavno je završena, ali savremene tragače za zlatom sve više privlače vode u istočnoj američkoj državi – Virdžiniji.

Džoi Estep traga za prepoznatljivim sjajem koji ga je nedavno opčinio. Ono što Estepa, vlasnika jedne gradjevinske kompanije, vuče ka potocima i rekama okruga Fauqier u Virdžiniji jeste – zlato.

«Korstim svaku priliku za to, svaki vikend, kao i slobodne sate koje mogu da izdvojim za vreme radnog dana».

Džoi nije mogao da veruje svojim očima kada je prvi put naišao na svetlucavi grumen.

«Bio sam veoma uzbudjen i srećan što sam, posle toliko napora, sati i sati kopanja u potoku, uspeo da ga pronadjem»

Prema podacima državnog Odeljenja za mineralne resurse, Virdžinija je jedna od prvih američkih država u kojima je pronadjeno zlato. Bob Sinkler je kustos Muzeja zlatnog rudnika Monro park u okrugu Fauqier.

«Nasuprot opštem mišljenju da je prva zlatna groznica u SAD bila jurnjava ka Kaliforniji, zapravo se prva pomama za zlatom dogodila 1790-ih ovde, u istočnom delu SAD.»

Dok su svi komercijalni rudnici danas zatvoreni, u Virdžiniji cveta nova zajednica tragača za zlatom. Tom Seblon je predsednik kluba Tragača zlata Severne Virdžinije.

«Klub je na početku imao 12-tak članova i nazvali smo se klub tragača zlata Severne Virdžinije. Četiri i po godina kasnije promenili smo ime u Tragači zlata Severne Virdžinije, a u jednom trenutku smo imali oko 350 članova».

Bob Sinkler objašnjava: «Neki ljudi su prosto fascinirani zlatom i to motiviše njihovu neprestanu potragu za mestima gde možda ima zlata. Naravno, neke druge u park dovodi činjenica da vrednost zlata stalno raste.»

Neki od tragača zlata koriste različite manje i veće metalne sprave i bagere da bi filtriranjem peska i mulja došli do zlata. Ali najpopularniji metod je dobro staro ispiranje zlatonosnog peska koje omogućuje da se zlato slegne na dnu posude. Bil Kertis je četiri godine prikupljao svoju svetlucavu kolekciju. On procenjuje da bi bila vredna oko 8,000 dolara ako se pretvori u nakit, ali nema nameru da je prodaje.

«O, ne! Nikada to neću uraditi. Ovo je nešto što sam JA pronašao, stvarno ne želim da ga prodajem».

Kao i Kertis, većina tragača za zlatom ne želi da proda svoje blago. Ali čemu onda toliki trud svakog vikenda?

«To je prosto groznica. Znam da je tamo, i da leži u vodi i čeka da ga pokupim. Ako nekad budete našli malo veću količinu zlata, i vi ćete se zaraziti groznicom. Tada ćete tačno razumeti o čemu pričam.»

Ovo nije bio dobar dan za Kertisa. Iako je radio dobrih 4-5 sati, nije pronašao zlato. Ipak, on kaže da se odlično oseća. Jer na kraju krajeva, ono u čemu stvarno uživa jeste da bude na otvorenom prostoru i udiše svež vazduh.


XS
SM
MD
LG