Linkovi

Naučnici genetički menjaju dve biljke da bi poboljšali ishranu


Jedna grupa je povećala nivo određenih hranljivih sastojaka u pšenici, dok je druga prvi put uspela da izoluje otrovne semenke pamuka i pretvori ih u – hranu. Ipak, protivnici genetičkih promena imaju primedbe.

Pšenica, već dugo glavni element ishrane, mogla bi da postane još hranljivija. Američki i izraelski naučnici su izdvojili gen koj u divljoj pšenici povećava količinu proteina, cinka i gvožđa. Taj gen je u domaćoj pšenici izgubio svoju svrhu, ali istraživači u časopisu «Sajens» izveštavaju da su ga ubacili u domaću pšenicu da bi joj povećali hranljivost. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od 160 miliona dece mlađe od 5 godina, pati od nedostatka odgovarajućeg proteina, a više od dve milijarde ljudi ima manjak cinka i gvožđa. Odgajivač pšenice, Horhe Dubkovski, sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, kaže da bi rad njegovog tima mogao da pomogne da se situacija poboljša.

«Povećava količinu proteina i povećava hranljive mikroelemente. Znači da ćete ako odnesete takvu pšenicu tamo gde ljudi imaju manjak gvožđa i cinka – dva hranljiva mikroelementa koji najviše nedostaju u zemljama u razvoju - u istoj količini pšenice obezbediti 10 do 15 odsto više gvožđa i cinka.»

Kalifornijski univerzitet, kaže Dubkovski, vodi konzorcijum od 20 javnih programa odgajanja pšenice u kojima se ovi i drugi važni geni unose u američke vrste pšenice. U međuvremenu, pamuk bi mogao da postane izvor hrane, ako istraživanja pokažu da se izdvajanje otrova iz te biljke isplati. Prema studiji objavljenoj u Saopštenjima Nacionalne akademije nauka, botaničari u Teksasu genetički menjaju biljku da bi smanjili količinu otrovne supstance gosipola u njenom semenu. Pamuk težinski proizvodi 65 odsto više semena nego vlaknaste materije, tako da biljni tehnolog Kirti Ratore, sa teksaškog Univerziteta «A & M», kaže da bi semenom pamuka koje se godišnje proizvede u više od 80 zemalja, moglo da se nahrani mnogo ljudi.

«Količina proteina u semenu pamuka iznosi otprilike 10 miliona metričkih tona. Ta količina semena, ako bi mogla da se koristi direktno, ima potencijal da zadovolji proteinske potrebe oko 500 miliona ljudi.»

Ratoreov tim je koristio tehniku zatvaranja gena koji stvara otrovni gosipol u semenu pamuka. Pre pola veka, tradicionalni način gajenja je eliminisao toksin iz cele biljke, ali je ona onda postala lak plen za biljne štetočine. Novom genetskom intervencijom, zadržava se toksična odbrana u celoj biljci, sem u semenu. Borci za zaštitu životne sredine su sumnjičavi prema ovim projektima sa pšenicom i semenom pamuka. Britanska organizacija pod nazivom «GM Freeze», protivi se upotrebi genetički modifikovane hrane ili GM hrane i tvrdi da bi takve promene mogle da imaju nepredvidive i potencijalno štetne posledice. Direktor te organizacije, Piter Rajli, kaže da će za borbu protiv gladi u svetu biti potrebno mnogo više od manipulisanja genima.

«Krajnje je naivno verovati da ćemo stvaranjem neke nove genetski modifikovane vrste nekako prevazići ekonomske i socijalne probleme u korenu siromaštva i gladi na Jugu. To nisu problemi koje mogu da reše naučne čarolije.»

Ipak, pedijatar Džonatan Gitlin, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta «Vašington» u Sent Luisu u Misuriju, kaže da je napredak u bazičnim naukama o biljkama neophodan za smanjenje pothranjenosti i smrtnosti dece. U članku u magazinu «Sajens», Gitlin piše da nova istraživanja potvrđuju da je nauka bitna za poboljšanje života najmlađih među nama.

XS
SM
MD
LG